Зашто Шведска у школе враћа папир и оловку – кад пишеш руком, ти мислиш

„Шведска је још пре 10 година у вртиће увела коришћење лаптопова и дигиталних помагала. Током година утврђено је на међународним тестовима, где се проверава способност читања са разумевањем, да је учинак деце далеко испод просека у односу на то како је било пре десет година“, објашњава психолошкиња Мартина Кварантан Шмитран.

Због тога су Швеђани одлучили да дигитални алати нису добри за децу у вртићима и нижим разредима основне школе.

„Највише због тога што се мозак не активира колико и када пишу, јер је то процес стварања. Ти си у контроли тог процеса, промишљаш о томе шта пишеш, за разлику од тога када само претражујеш и имаш готову информацију. Још један разлог јесте што су деца у тој доби релационо оријентисана, а коришћење дигиталних алата смањује контакт са учитељима, који су споне и преносе то знање“, истиче психолошкиња.

Књижевник и бивши директор Менсе, Урош Петровић, каже да није противник технологије и да децу не треба од ње изоловати, али да се нипошто не сме уклањати писање.

„Када реченицу напишеш руком, ти си је изградио. Када је напишеш на рачунару, ти се је забележио. Нису за џабе папир и књига најбољи изуми човечанства“, додаје Петровић.

Психолози последњих година такође саветују децу и људе да воде дневник, односно да пишу, бележе и процесуирају.

„На емотивном плану, писање је промишљање о информацијама. Нека врста рефлексије и критичког размишљања. Због тога су шведска деца била ниже рангирана него раније. Практична примена оног наученог је била много слабија. Занимљиво је да су и са слабијим резултатима била боља од својих вршњака у Србији“, објашњава Мартина Кварантан Шмитран.

Енглески је „есперанто“ новог доба

Дигитална култура донела је и усвајање многих страних термина у српски језик, а Урош Петровић каже да је тај феномен неумитан и да је енглески постао „есперанто“ новог доба.

„Увек говорим деци да случајно не заврше основну школу, а да не говоре енглески перфектно. Немаш изговор“, наводи Петровић.

Када је у питању коришћење технологије, он сматра да је неумитно да сваки вид активности који пренесемо на технологију, тај део мозга се успава.

Баланс је кључ

Најтеже је наћи фину равнотежу између тога шта од технологије треба искористити, а шта не.

„Равнотежа држи свемир на окупу“, истиче Петровић.

Децу треба спремити за дигитално тржиште, наводи Кварантан Шмитран.

„Када децу стимулишете да могу ту технологију да употребљавају на прави начин, да поставља питања, обрађује велике анализе података, тада технологија иде у корист са оним што смо основно научили“, каже психолошкиња.

Додаје и да српски језик има велику предност у односу на остале – има два писма.

„Када ви за исту реч имате два начина визуелног представљања у глави, касније можеш брзо да се пребацујеш у различите контексте, имаш бољи фокус и можеш да пратиш обрасце“, сматра Мартина Кварантан Шмитран.