Судови, паковање, транспорт... Како смањити унос пластике кроз храну и друге производе

Промене у процесу руковања храном могу помоћи у стварању намирница са „мало пластике“, ефикасне у смислу значајног смањења изложености токсичним полимерним једињењима из наше околине, открива нова студија.

Свакодневна употреба пластичних производа повезана је са неколико здравствених ризика, укључујући хормонске флуктуације, репродуктивне проблеме и неколико врста рака, пише Independent.

Недавне студије процењују да се у пластичним производима налази више од 16.000 хемикалија, а за многе од њих, укључујући фталате и бисфеноле, већ је недвосмислено утврђено да су опасне за људско здравље.

Иако је неколико земаља спровело мере за ограничавање изложености опасним пластичним хемикалијама, регулација појединачних једињења је изазвоан механизам и у смислу научних доказа и правних одредница.

Истраживачи у Аустралији су спровели свеобухватно клиничко испитивање како би проценили здравствене користи минимизирања свих „тачака контакта“ са пластиком током производње, руковања, обраде, паковања, припреме и складиштења прехрамбених производа и предмета за личну негу.

Открили су да се смањењем тачака контакта, нивои ових хемикалија у људском телу могу смањити у року од само седам дана.

„Ово испитивање је послало поруку наде да можемо активно смањити нивое пластичних хемикалија у нашим телима, али је повезано са значајним променама у начину на који производимо и пакујемо храну“, рекла је Михаела Лукас, ауторка студије објављене у часопису Nature Medicine.

„Наши резултати су показали да строго придржавање исхране намирницама које нису биле у контакту са пластиком, било током производње или паковања, може смањити нивое пластичних хемикалија у нашем телу за само недељу дана“, додала је др Лукас, која је предавач на Катедри за биологију на Универзитету Западне Аустралије.

Експертски тим окрио шест врста пластике у људским телима

У студији, интердисциплинарни тим истраживача, укључујући дијететичаре, лекаре, медицинске сестре, статистичаре и биологе, анализирао је узорке урина, крви и бриса из носа, као и упитнике о понашању уз социодемографске податке од 211 здравих одраслих особа.

Код свих учесника је утврђено да имају у висок ниво пластичних хемикалија у својим телима, при чему је код сваког учесника утврђено да има најмање шест различитих врста хемикалија било ког дана.

Истраживачи кажу да је конзумирање високо прерађене, паковане и конзервиране хране и пића значајно допринело високим нивоима пластичних хемикалија пронађених код учесника у истраживању.

Шездесет ових учесника је одабрано да буде део даљег испитивања. Били су подељени у пет група како би се тестирала ефикасност замене хране и пића, кухињског посуђа и производа за личну негу алтернативама са мало пластике.

Други извори пластичних хемикалија, попут силикона и лименки, такође су уклоњени из ланца снабдевања храном учесника.

„Наши дијететичари су сарађивали са више од 100 пољопривредника и произвођача хране како би их информисали и променили њихове процесе руковања и управљања намирницама и амбалажом, а да би смањили изложеност пластици – од пашњака до тањира“, рекла је Амелија Хареј, још једна ауторка студије са Универзитета Западне Аустралије.

Након седмодневне интервенције, све групе испитаника су показале значајно смањење нивоа пластичних хемикалија у урину, у поређењу са контролном групом.

И храна али и посуђе

Преласком на производе за личну негу са мало пластике у кухињском посуђу, нивои фталата су смањени за више од 44 процента у урину, а бисфенола за више од 50 процената, показала је студија.

„Учесници су имали приступ било којој врсти хране коју би обично конзумирали – тестенини, салатама, месу, путеру, чоколади, воћу и грицкалицама – што је омогућило да унос енергије остане исти“, рекла је др Хареј.

„Снабдевањем учесника храном са мало пластике и обезбеђивањем кухињског посуђа без пластике, као што су лонци, тигањи, чајници од нерђајућег челика, тостери и дрвене даске за сечење, показали смо да промена онога што једете и начина на који припремате храну може смањити ниво пластичних хемикалија у организму“, закључује се у Студији.