Атина под опсадом туриста: Не можемо да функционишемо као огроман хотел

У срцу древне Атине, у уским улицама и око археолошких налазишта, групе посетилаца делују као да су свуда, вијугајући иза туристичких водича.

Раније би званичници такве призоре дочекивали с добродошлицом. Али за Хариса Дукаса, социјалистичког градоначелника који је одлучан да пренатрпани центар престонице врати њеним грађанима, почетак туристичке сезоне доводи у опасност велики део њеног историјског језгра. Читава насеља, сматра он, налазе се у опасности да изгубе своју аутентичност због неконтролисаног туристичког развоја.

„Атина не може да функционише као да је огроман хотел. Потребна су ограничења и правила. Градови такође морају имати право гласа у начину на који се развијају“, наводи Дукас.

Прошле године више од осам милиона људи посетило је Атину, што је рекорд за метрополу која се донедавно сматрала само успутном станицом ка грчким острвима. Само у краткорочном издавању, број ноћења у популарној четврти Плака, испод Акропоља, више се него удвостручио од 2018. године, показала је недавна студија.

У градској већници, изграђеној у неокласичном стилу, званичници кажу да је време пресудно ако Атина не жели да постане жртва сопственог успеха. Упозоравајући знаци су свуда – од вртоглавог раста кирија који је истиснуо локално становништво, до преоптерећене инфраструктуре која попушта под притиском.

„Цела Атина се раскопава како бисмо могли да издржимо. Градимо електроенергетску инфраструктуру, водоводне системе, нову канализацију, 5Г мреже. Када имате око 700.000 становника (ужа градска зона) и осам милиона посетилаца, притисак је огроман“, истакао је Дукас, који је пре уласка у локалну политику био професор климатске енергетике.

Дукас је преузео функцију 2024. године након што је неочекивано убедљиво победио уз подршку главне опозиционе странке Пасок, уз обећање да ће „озеленити“ оно што се сматра најтоплијом престоницом континента. Процењује се да је под његовим мандатом засађено 3.855 стабала широм општине површине 39 квадратних километара.

Али како је привлачност Атине расла, градоначелник се нашао у директном сукобу са снагама које криви за „неконтролисани развој“ на главним туристичким локацијама. Дукас се усмерио на грађевинске компаније које желе да подигну вишеспратнице у подножју Акропоља из петог века пре нове ере, као и на инвеститоре у некретнине и предузетнике. Такође се супротставља ширењу често нелиценцираних кровних барова и ресторана.

Борба се ове недеље појачала, када је Дукас за Гардијан рекао да ће искористити закон о намени земљишта у туризму, који је тренутно у расправи, како би затражио општу забрану нових пословних активности у историјском центру града.

„Зауставићемо сва туристичка улагања у Плаки, коју сам решио да сачувам. Више нема места. Не за краткорочно издавање, не за апартмане са услугом, не за хотеле, нити за било коју другу туристичку намену. Подручје је презасићено“, каже градоначелник, додајући да кроз законе жели да поручи: „Доста је било!“

Градоначелник је такође изнео идеју о замрзавању грађевинских дозвола за нове хотеле. То би уследило након сличне забране коју је увела влада десног центра, а која ограничава краткорочно издавање у насељима са погледом на Акропољ.

На његово изненађење, ове недеље добио је подршку из неочекиваног правца. На догађају посвећеном промоцији престонице у уторак, председник моћног удружења хотелијера, Евгениос Василикос, такође је покренуо питање ограничења изградње хотела, наводећи пример Барселоне, која од 2017. не издаје дозволе за нове хотеле.

„Не морамо поново измишљати точак“, рекао је хотелијер, додајући да је дошао тренутак да туристички сектор престонице озбиљно размисли где жели да буде за 10 или 15 година.

„Када се читав центар Атине претвара у хотелску зону, не могу само ја то да говорим. Сада када се огласио и председник удружења хотелијера, расправа је званично почела. Атина не може да постане Барселона“, додао је Дукас.

Дукас је очигледно охрабрен Јаумеом Колбонијем, својим левичарским колегом у Барселони, који је недавно најавио потпуну забрану краткорочног издавања од новембра 2028, када ће дозволе за више од 10.000 станова бити укинуте како би град био погоднији за живот његових становника. И Атина и Барселона су међу 15 градова чији су градоначелници приступили европском плану за становање, позивајући ЕУ да предузме одлучне мере за решавање кризе.

Попут Колбонија, Дукас је приступ приступачном становању – који је за многе немогућ због притиска краткорочног издавања – описао као највећи проблем општине.

„Основали смо канцеларију за социјално становање како бисмо идентификовали зграде и станове које можемо обновити уз помоћ фондова ЕУ. Желимо да подстакнемо младе парове да остану у центру. Док се други градови окрећу бетону и небодерима, ми идемо у потпуно другом правцу, што укључује и рушење зграда како бисмо створили јавни простор за паркове и игралишта. Атина припада својим људима. Није само за оне који желе да је искористе“, рекао је градоначелник.