Тинитус и сан су у вези какву до недавно нисмо наслућивали

Субјективни звук, који они који пате од тинитуса описују као шиштање, зујање или кликтање, нико други не чује, и може бити стално присутан, а може долазити у налетима са паузама. Неуронаучници са Универзитета у Оксфорду спекулишу да су механизми за сан и тинитус на одређен начин – уско испреплетени у мозгу.

Налази истраживача указују на фундаменталну везу између ова два стања. „Оно што је мене и моје колеге прво учинило радозналим биле су изванредне паралеле између тинитуса и сна“, рекао је за Science Alert неуронаучник Линус Милински са Оксфордског института за сан и циркадијалну неуронауку.

„Тинитус је исцрпљујуће медицинско стање, док је сан природно стање у које редовно улазимо, али оба, изгледа да се ослањају на спонтану мождану активност. Пошто још не постоји ефикасан третман за субјективни тинитус, верујем да би истраживање ових сличности могло понудити нове начине за разумевање и евентуално лечење фантомског перципирања“, додао је.

„Фантомско перципирање“ је ситуација када нас наш мозак завара да мислимо да видимо, чујемо, осећамо или миришемо нешто што није ту – физички. Многи људи доживљавају фантомско перципирање само током сна, али за око 15 процената светске популације, неизбежно је звоњење у ушима и током сати када су будни.

Тинитус је најчешће „фантомскио перципирање" на свету, а ипак нема познатог узрока или лека, упркос дугој листи хипотеза.

Док многе особе са тинитусом пријављују лош сан и показују лоше обрасце спавања, потенцијална веза са овом кључном телесном функцијом је тек недавно откривена.

Милински је 2022. године водио истраживачки Преглед, за који аутори тврде да је први који на функционалном нивоу разматра како сан може утицати на тинитус и обрнуто.

Истраживачи из Оксфорда су предложили да велики спонтани таласи мождане активности који се јављају током дубоког сна, или сна са брзим покретима очију (не-РЕМ), могу потиснути мождану активност која доводи до тинитуса.

Да би тестирали ту идеју, тим се окренуо творовима, који имају сличан слушни систем као људи. У експериментима, објављеним 2024. године, истраживачи су открили да творови који су развили јачи тинитус такође показују поремећен сан.

„Заправо смо могли да видимо како се проблеми са спавањем појављују истовремено са тинитусом након излагања буци. Ово је први пут сугерисало јасну везу између развоја тинитуса и поремећеног сна", објашњава Милински.

Кључно је да су творови, који су развили тинитус, показали претерано осетљиву мождану активност на звук. Када су творови коначно успели да уђу у не-РЕМ сан, та хиперактивност је ублажена. Ово указује на то да сан може привремено маскирати ефекте тинитуса ангажовањем истих можданих кругова.

„Наши налази указују да дубок сан заиста може помоћи у ублажавању тинитуса и да би могао открити природне мождане механизме за модулацију абнормалне активности“, рекао је Милински.

Истраживање на животињама има своја очигледна ограничења, али исти обрасци мождане активности могу постојати и код људи. Од времена наведеног научног Прегледа, Милински каже да се та област истраживања брзо проширила, са све већим бројем великих студија које истражују како сан, околина и тинитус међусобно делују – и то не само код творова.

„Надам се да ће ово истраживање довести до веће свести о тинитусу и отворити нове начине истраживања третмана“, рекао је.

Повећање изолације и менталних проблема

Препознавање утицаја тинитуса, посебно код старијих особа, где губитак слуха и тинитус могу повећати изолацију и допринети проблемима менталног здравља, је невероватно важно.

Ове године, студија из Кине је открила да су особе са тинитусом биле мање способне да сузбију хиперактивност свог будног мозга док су прелазиле у стање спавања. Међутим, током дубоког сна, хиперактивност повезана са тинитусом је била потиснута.

„Ова студија утврђује сан као критичну терапеутску мету за прекидање 24-часовног дисфункционалног циклуса тинитуса“, ​​закључују аутори, предвођени Сјаоју Баом са Јужнокинеског технолошког универзитета.

У Оксфорду, Милински и његове колеге се сада фокусирају на то како сан може утицати на развој самог тинитуса.

„Тинитус може погоршати сан, а лош сан може, заузврат, погоршати тинитус. То може бити нека врста зачараног круга, иако не верујем да је непрекидан. Када не спавамо добро, постајемо рањивији на стрес, а стрес је један од најјачих фактора за које се зна да погоршавају тинитус. Стрес може чак и покренути тинитус", објаснио је Милински.

Даља истраживања, не само да би могла довести до ефикасних третмана тинитуса, већ би могла помоћи научницима да боље разумеју мистерије самог сна.

Научни преглед објављен је у часопису Brain Communications.