Шта ће бити са плажама у Италији за неку деценију

Један од разлога је превелика урбанизација обале која је смањила природну одбрану и довела до значајног губитка природне обалетоком последњих неколико деценија.

Како Италијани ризикују да изгубе своје обале

Одлазак на плажу и изнајмљивање кабина, лежаљки и сунцобрана део је италијанске културе када је одмор у питању. Проблем недостатка посетилаца није толико изражен викендом, када су плаже често препуне, већ током радне недеље. Они који дођу као туристи у Италију троше мање на храну и пиће.

Фабрицио Ликордари, председник удружења „Assobalneari Italia“, које представља клубове и барове на плажи, приписује пад броја долазака високим трошковима живота и њиховом утицају на куповну моћ.

„Чак и са две плате, многе породице једва састављају крај с крајем. У таквим околностима, природно је да међу првим трошковима који се смањују буду они за разоноду, забаву и одморе“, рекао је Фабрицио.

Цена изнајмљивања лежаљки је такође честа тема разговора. Према подацима удружења потрошача Алтроконсумо, оне су у просеку 17 одсто скупље него што су биле пре четири године.

На плажама у региону Лацио тешко је изнајмити две лежаљке и сунцобран за мање од 30 евра, а цена у популарном летовалишту Галиполи, у региону Пуља, кошта и до 90 евра дневно. 

Плаже, као природна добра су ван домашаја неких прописа који су застарели, а скоро трећина Италијана, према статистикама за 2024. и 2025. годину, није могла да приушти годишњи одмор.

Да ли су годишњи одмори постали луксуз за Итачлијане?

Према подацима Евростата, 31,4 одсто Италијана, скоро трећина становништва, није могло себи да приушти ни једну недељу одмора ван куће, што је једна од највиших стопа у Европској унији.

Ова бројка представља много више од пуке статистике. Она се примењује на више од 18 милиона људи који се суочавају са економским потешкоћама, представљајући земљу, у којој се море, некада симбол слободе и друштвене повезаности, претвара у луксуз.

Побољшање приступа плажама за све

Приступ плажи није само ствар цене лежаљке, већ и начина на који људи могу да дођу до ње и начина управљања простором.

Италија би могла да предузме једноставне, конкретне кораке: проширење регионалних железничких услуга и шатл аутобуса до бесплатних плажа током летњих викенда, са интегрисаним картама и редовним редовима вожње, како би се смањили трошкови путовања и притисак на паркинг; и побољшање основних услуга на бесплатним плажама, као што су тоалети, тушеви, фонтане и пешачке стазе, финансиране фиксном и транспарентном накнадом.

То нису апстрактне идеје, већ решења која су већ укључена у италијанске смернице за управљање обалама и успешно примењена у другим европским земљама.

„Ваучер за плажу“, финансиран ажурираним концесионим накнадама, слично француским „Chèques-Vacances“ , могао би да гарантује приступачне сунцобране и превоз за домаћинства са ниским приходима. Слично томе, нове концесије би могле да захтевају фиксни удео јавно доступних опција социјалне стопе, јасно објављених и лако проверљивих на мрежи.

Море као опште добро

Море је колективно добро, не само посао. Али да би поново било доступно свима, Италији је потребна реформа која је јасна, праведна и транспарентна.

Институције имају одговорност да саслушају све гласове, грађане, оператере и локалне власти, и да претворе дебату у једноставна, праведна и применљива правила.

Тек тада, море може поново постати отворен, приступачан и дељени простор, баш као што је то било генерацијама.

Примарни узроци нестанка плажа и обала

Постоје и примарни узроци као што су пораст нивоа мора услед климатских промена и континуиране ерозије тла.

Не заостаје ни људски утицај, Масивна градња дуж обале која је намењена туризму, као што су хотели и туристичка насеља, изменила је пејзаж и створила вештачке баријере које ометају природне процесе, ограничавајући способност плажа да се померају у унутрашњост како ниво мора расте.

Регионална рањивост

Неки региони у Италији попут Сардиније, Кампаније, Лација и Пуље су посебно угрожени, а пројекције сугеришу да би могли да изгубе више од половине својих сређених плажа.  Због тога се очекују озбиљне последице, јер ће ерозија имати озбиљне последице по активности које су зависне од плажа и приобалног окружења. 

 Угрожена је и половина италијанске лучке инфраструктуре, око 10 одсто пољопривредног земљишта и подручја обале која су изложена плими и таласима, као што је делта реке По и венецијанска лагуна.