Родитељи прецењују дигиталне вештине деце, деца потцењују знања родитеља и наставника

Њихови „вршњаци” су ајпед и Инстаграм, а дигитални свет им је био познат пре него што су умели да ходају или изговоре прву реч. Док су још учили да препознају сопствено лице у огледалу, већ су знали како да превуку прстом по екрану.

Иако и сами сведоци диготалног доба, родитељи и наставници, неретко се чуде с колико лакоће деца баратају телефонима и рачунарима. Али та лакоћа често завара – показују истраживања.

Све већа употреба технологије не значи и адекватну дигиталну писменост

– Уницефов извештај показује да скоро половина младих дели своје личне податке на мрежи да би приступили садржајима, док њих 25 одсто то чини само због бесплатног приступа интеренту;

– Стручњаци све чешће подсећају родитеље на правило које је осмислио француски психолог Серж Тисерон „3-6-9-12“:

Нема коришћења компјутера и телефона до треће године.

Без интернета до шесте године.

Забрањено је играти игрице пре девете године.

Не дозволити им да буду на друштвеним мрежама пре 12. године.

У пракси то и није тако лако. Деца све раније почињу да користе дигиталне уређаје. Опасности се крију и на наизглед безазленим платформама – попут Роблокса.

„Нису само основци тамо. Ја морам да истакнем да родитељи својој деци и предшколског узраста купују телефоне и инсталирају ову апликацију. Оно што овде јесте проблематично је то што родитељи нису свесни колико то може бити опасно место, пре свега јер су предатори са друштвених мрежа само направили додатни канал комуникације на овој платформи. И онда, између осталог, деца су потенцијалне мете уцене, претњи, злостављања“, истиче Катарина Јонев, стручњак за безбедност деце на интеренту

Иако дигитални свет пружа огромне могућности за учење и забаву, стручњаци упозоравају на бројне ризике. Међу највећим су изложеност непримереном садржају – од насиља и порнографије до екстремистичких порука

„Родитељ мора разумети и причати са својом децом. Не да ви мислите ако сте купили детету било који технички уређајх - од играчке конзоле до мобилног телефона – да сте добили неке време и да је ваше дете безбедно. Ово може да буде бомба у вашем детету. То нису само изазови око педофила. То су секте, то су навијачке групе, одатле се регрутујете у трговину наркотицима... Небројени су изазови. Ту је коцка, видите колико се данас она промовише, овде код нас коцкарнице ничу као печурке“, напомиње Саша Живановић, стручњак за високотехнолошки криминал.

„Данас деца, можда више и од 50 одсто, васпитања стичу од дигиталних уређаја, са Инстаграма, Твитера, Ватсапа и осталих друштвених мрежа, до тога да и на ТВ-у, медијима, али и писаним часопсима, наслови су страшни – ко је кога убио, опљачкао , развео се. Ви када баците поглед не можете да видите три лепе информације. Ми заборављамо да су деца сунђери и све упијају“, наглашава психолог Анита Гверо.

Поред могућности, са децом треба разговарати и о ризицима нових технологија. Знање и критичко размишљање постају најважнија заштита.