Љубав нема цену, али колико кошта најбољи пријатељ

„Ја сам негде екстремни случај, зато што имам великог пса, што подразумева веће трошкове, велики пси траже више суплемената, витамина и то аутоматски повећава трошкове. Само за храну месечно потрошим око 15.000 динара, плус заштита од крпеља и бува“, каже Софија Вукајловић.

Да, јесте скупо, али када љубимац једном уђе у наш дом, постаје члан породице.

Београђани се најчешће одлучују за псе, мачке и папагаје. И ту где почиње љубав, почињу и трошкови. На самом почетку, када тек узмемо пса или мачку, неопходна је вакцијација против стандардних болести, таблета против паразита и заштита од крпеља и бува. Наравно, и квалитетна храна.

„Храна, зависи од произвођача и та нека редовна заштита, требало би да се заврши са неких 10.000 динара месечно. Наравно може мало јефтиније и скупље, зависи од жеља и могућности власника“, наводи проф. Владимир Магаш са Ветеринарског факултета.

Веома је важна и хигијена па зато већ у скоро свим деловима града постоје салони за псе.

„Око 3.000 динара је целокупан третман, чишћење ушију, ноктију и скраћивање длаке“, наводи грумерка Јована Васковић.

Често када помисле на цене, власници паса постану грумери преко ноћи. Купе маказе, машиницу и осталу опрему, па ошишају свог пса, како умеју. Десет хиљада динара месечно на хигијену, храну и здравље, само су неки од трошкова. Бар кад су у питању пси и мачке.

Имати папагаја, мало је јефтиније. Егзоте не излазе из кућних услова, тако да не представљају велики трошак, а власници немају ни много обавеза око њих. И храна за њих је јефтинија.

„Потребна је љубав, али пре свега време, време је оно што је данас најскупље за сваког власника, и за шетњу, и за дружење и за хигијену, а то је сигурно сат-два дневно“, истиче професор Владимир Магаш.

У ери усамљености, већини власника друштво љубимца много значи. Али, има и оних којима су кућни љубимци статусни симбол. Већина истраживања показује да ћемо пре купити расног него што ћемо удомити уличног пса.