Да ли је време за бермуде и бретеле у канцеларијама

Правила облачења и навике у одевању знатно се разликују у зависности од индустрије, позиције у хијерархији компаније и географског положаја. Малопродајни објекти обично захтевају да особље носи униформе, док је одећа у производним погонима одређена безбедносним стандардима.

Канцеларијско окружење, са друге стране, посебно је подложно забунама, па чак и отвореним сукобима, због бројних могућности облачења и промењиве радне културе.

Истина, у односу на период од пре пола века, канцеларије су што се тиче облачења постале далеко опуштеније. Све до краја 80-их за мушкарце су се скоро па подразумевала одела са краватама, док су жене морале да носе конзеративније сукње уз блузе и сакое.

С почетка 2000-их у канцеларије је почела да пристиже генерација миленијалаца, која је са собом донела и нови стил облачења у ком удобност има примат. Кад оснивач Фејсбука може да дође у мајици и „худију“ на посао, што не би и ми обични смртници?

И заиста, према бројним истраживањима, већина људи преферира опуштенији кодекс облачења.

Само хибридно

Пандемија коронавируса донела је огромне промене у начину живота и рада. Локдаун и рад од куће значили су да на радном месту можете да радите и у пиџами, сем кад на ред дођу досадни онлајн састанци па морате да набацате на себе нешто да бисте изгледали репрезентативно.

И када је кренуло „откључавање“, враћање у канцеларије за многе није био лак процес. Чак се и, сада општеприхваћен, хибридни начин рада (мало из канцеларије, мало од куће) врло лако, под притиском запослених, запатио у многим фирмама где је то до јуче било немогуће увести.

Постковидовска реалност је, чини се, у свим сегментима постала хибридна, а са њом су и кодекси облачења у канцеларијама знатно ублажени, што је имало и позитиван и негативан утицај.

Позитиван у смислу да су неки од застарелих, задртих образаца облачења коначно нестали, а негативан у томе што неки мисле да је прихватљиво да у канцеларију долазе практично у пиџамама.

Нова нормалност

Основна одлика сваког успешног организма је нагон и способност преживљавања, а у њеној сржи је моћ прилагођавања новим околностима. Једна од тих околности јесте да протекле две деценије, планета Земља постаје све топлија.

Свака година протекле деценије била је топлија од претходне, а током лета су топлотни таласи од преко 40 степени постали уобичајени.

У складу са тиме да су нам лета постала тромесечни излети у девет кругова пакла и простим нагоном за преживљавањем, крајње је време да се кодекси облачења прилагоде новој нормалности.

Пристојно облачење и сексизам

Свака полемика о начину облачења неминовно мора да се дотакне пристојности. Сам појам пристојности је веома субјективан и подложан бројним друштвеним, религиозним, традиционалним утицајима.

Оно што је у једној фирми прихватљиво због природе посла, у другој ће потенцијално бити проблематично. Оно што је у Србији прихватљиво, у некој конзервативнијој земљи неће бити, док ће у некој још либералнијој земљи на нас да гледају као да смо кромањонци.

Са друге стране, треба узети у обзир и да су кодекси облачења некада писани у патријархалној средини, где је сексизам био општеприхваћен образац понашања, а и данас се вуку многи репови тог доба.

Тако се и даље врло често од жена тражи да „прилагоде“ своју одећу (читај: да се покрију) него да мушкарци промене своје понашање.

Длакаве ноге највећи грех

Инсистирање на застарелим погледима на свет и на правилима која иду против било какве логике не доприносе бољој радној етици нити неком већем поштовању фирме у којој радите.

Неретко у многим фирмама се инсистира на дужини ногавица, а истовремено се допуштају кратке сукње. Тренд показивања чланака је последњих пар година постао пожељан, али не дај боже да се види мушки лист, па још ако је длакав – пропаде цела фирма.

Исто тако, правило да не смеју бретеле да се носе (јер показивање женског рамена је велико „но, но“ и ваљда грешно као и мушки лист) би значило и да већина хаљина отпада јер се држе на бретелама.

Има још безброј сличних правила (попут оних која отворена обућа је прикладна а која не) која немају никаквог утемељења у логици, али их се у многим фирмама и даље упорно држе.

Иако на први поглед не делује тако, питање професионалног облачења је сложен проблем на који би можда најлакши одговор био филозофски – „златна средина“. Али добро, њима је било лако пре два миленијума у античкој Грчкој, само набаце тогу и спремну су за агору.

Ко зна, како су кренула ова лета да се ређају, можда сви завршимо у тогама за коју деценију.