Фолклор није само игра и песма

„Молила сам моју нану да ме учи заврзламу, заврзло ме не знам шта, заврзламу играм ја“, певало се некада и играло, јер ниједно весеље није могло да се замисли без кола. И данас се игра у фолклорним ансамблима, којих у Београду има око 30. Народна игра одувек повезује и зближава људе. Тако је спојила и групу младих ентузијаста најмлађег Културно-уметничког друштва у Београду.

 „КУД 'Доситеј Обрадовић' постоји годину и по дана. Бројимо негде око 50 чланова. За сад имамо две групе, извођачку и школу фолклора за узраст од 7 до 10 година“, наводи Филип Решидовић, уметнички руководилац КУД „Доситеј Обрадовић“.

„Заиста смо сви јако сложни, сви се лепо дружимо, и ето, имамо циљ да једног дана постанемо што већа породица и да постанемо што већи фолклорни ансамбл“,каже Милица Кантар.

„Фолклор нису само игра и песма већ и учење традиције, учење о народној ношњи, дружења, путовања, стицања пријатељстава за цео живот, начин васпитања исто", сматра Александра Бјелица. 

Млади који се баве фолклором развијају координацију, поправљају држање тела, тврде стручњаци, јер народне игре захтевају усправан став, спуштена рамена, опуштене руке и неизоставно осмех.

Када играте коло то је, по физичком напору, као да возите бицикл или пливате.

„Свако бављење спортом, у овом случају фолклором, који је спој плеса и игре, је благотворно и даје добру подлогу за развој деце и младих. Све то утиче позитивно на кардиоваскуларни систем, смањује се потенцијална гојазност деце и уопште изградња структуре мишића, коштаног система и тог васкуларног дела", рекао је специјалиста физиотерапеут и дипломирани остеопата Срђан Анђелков

Колико фолклор утиче на физичку спремност потврђује и чињеница да фолклораши на проби од два сата, направе око 7.500 корака.

Иако је у ансамблима весело и разиграно, већину друштава мучи иста мука – немају своје просторије, ни довољно новца.

„Ово није наш простор, изнајмљујемо га тренуто, али се надамо да ћемо кроз пар година успети да имамо наш простор", каже Решидовић.

„Некад је аматеризам, односно културно-уметничка друштва, су била везана директно за државу, финансирањем. У данашењем Закону о култури аматеризма нема нигде и данашњи аматеризам почива на ентузијазму, способности, вољи и жељи младих људи да се тиме баве", наглашава Велимир Аговски, уметнички руководилац АКУД „Иво Лола Рибар".

Стручњаци кажу да је фоклор одличан за концентрацију и ум. А на крају дана, када се уморимо од свакодневних обавеза, уз игру можемо да се опустимо и запевамо као некада наши преци: „Ајде јаране, ухвати се до мене. Ајде цурице, поиграјде до мене, па да видим како знаш ово коло да играш".