Јесте ли искусили парализу сна и како тумачите пратеће халуцинације

Појединци током епизода парализе сна, пријављују узнемирујуће халуцинације и осећај гушења. Иако се још много тога не зна о парализи сна, информисање о врстама, симптомима, узроцима, утицајима и могућем третману, може омогућити боље разумевање стања и начина да се спречи.

Парализа сна је стање обележено кратким губитком контроле мишића, познато као атонија, и дешава се непосредно након што заспите или пре буђења. Поред атоније, људи често доживљавају халуцинације.

Парализа сна се сматра парасомнијом, што је абнормално понашање током спавања. Повезана је са фазом брзог покрета очију (РЕМ) циклуса спавања.

Стандардна РЕМ фаза сна укључује живописно сањање заједно са атонијом. Атонија се обично завршава буђењем, тако да особа не постаје свесна ове немогућности кретања.

Истраживачи верују да парализа сна настаје када се ови механизми „помешају“. Сматра се да атонија и менталне слике РЕМ спавања опстају чак и у стању свесности и будности.

Врсте парализе сна

Медицински стручњаци обично групишу случајеве парализе сна у две категорије.

Прва је изолована парализа сна. То су једнократне епизоде парализе сна које нису повезане са основном дијагнозом нарколепсије, неуролошког поремећаја који спречава мозак да правилно контролише будност.

Понављајућа парализа сна: Ово стање укључује више епизода парализе сна током времена. Понављајућа парализа сна може бити повезана са нарколепсијом.

Дефинишући симптом парализе сна је атонија, или немогућност померања тела или говора. Људи такође пријављују отежано дисање, притисак у грудима и узнемирујуће емоције попут панике или беспомоћности током епизода парализе сна.

Уобичајено је да се осећају поспано или уморно дан након што су доживели парализу сна.

Процењује се да 75 одсто епизода парализе сна такође укључује халуцинације које се разликују од типичних снова. Халуцинације се могу јавити и када заспите и када се пробудите, и деле се у три врсте.

Халуцинације уљеза: Ове халуцинације укључују перцепцију опасне особе или присуство у просторији.

Халуцинације притиска у грудима: Такође се називају инкуб-халуцинације и могу изазвати осећај гушења или осећај да неко седи на вашим грудима. Они се често јављају у тандему са халуцинацијама уљеза.

Вестибуларно-моторне (В-М) халуцинације: Халуцинације које могу укључивати осећај кретања, као што је летење, или сензације ван тела.

Да ли парализа сна има значење

Утврђено је да перцепција епизода парализе сна значајно варира у зависности од културног контекста особе која их доживљава.

Према Националном центру за биотехнолошке информације САД, узнемирујућа атонија уз халуцинације могу учинити епизоде још више тежим. Из тог разлога, око 90 одсто епизода је повезано са страхом, док само мали број људи пријављује пријатне халуцинације.

Епизоде овог стања могу да трају од неколико секунди до 20 минута, а просечна дужина је око шест минута, податак је Националне медицинске библиотеке у САД.

У већини случајева, епизоде се завршавају саме од себе, али повремено бивају прекинуте додиром или гласом друге особе, или интензивним напором да се тело помери и да се надјача атонија.

Истраживачи верују да око 20 процената људи има искуства са овим стањем, односно, доживе парализу сна у неком тренутку свог живота. Међу том групом ипак, има мало података о томе колико се често епизоде понављају.

Парализа сна може се јавити у било ком узрасту, али први симптоми се често појављују у детињству, адолесценцији или млађој одраслој доби. Након почетка током тинејџерских година, епизоде се могу чешће јављати у 20-им и 30-им годинама.

Шта узрокује парализу сна?

Тачан узрок парализе сна није познат. Студије су анализирале податке како би утврдиле шта повећава ризик за парализу сна и дошло се до различитих резултата. Истраживачи верују да је више фактора укључено у настанак парализе сна.

Поремећаји и проблеми са спавањем показали су неке од најјачих корелација са изолованом парализом сна, од чак 38 одсто у једној студији.

Парализу сна пријављују чешће и људи са опструктивном апнејом за време спавања (ОСА), поремећајем спавања који је обележен поновљеним застојима у дисању. Такође је утврђено да је парализа у сну чешћа код људи са хроничном несаницом, поремећајем циркадијалног ритма и ноћним грчевима у ногама.

Нарколепсија

Образац вишеструких случајева парализе сна током одређеног временског периода може бити повезан са нарколепсијом. Нарколепсија може да промени функцију неуротрансмитера у мозгу, што може изазвати компликације током РЕМ фазе спавања, укључујући парализу сна.

Отприлике 20 одсто опште популације доживљава ретке нападе парализе сна, епизоде су генерално чешће код оних са нарколепсијом. Зато се, ако осетите знаке нарколепсије, укључујући епизоде ​​изненадне јаке поспаности и слабост мишића, јавите лекару.

Одређена стања менталног здравља показала су повезаност са парализом сна према подацима Националне медицинске библиотеке у САД.

Повезаност је утврђена и код особа са посттрауматским стресним поремећајем (ПТСП) и оних који су били изложени физичком и емоционалном стресу. Чини се да ће они са анксиозним поремећајима, укључујући панични поремећај, такође имати већу вероватноћу да доживе стање парализе сна.

Престанак конзумирања алкохола или антидепресива може довести до поремећаја РЕМ фазе, што такође може изазвати парализу сна. Студије су откриле већи ризик код људи са породичном историјом парализе сна, али није идентификована специфична генетичка основа.

Осим наведеног, нека истраживања су открила да људи који показују особине које упућују на појачану маштовитост и сањарење, имају већу вероватноћу да доживе парализу сна.

Потребна су даља истраживања да би се истражиле могуће корелације и да би се боље разумели бројни потенцијални узроци парализе сна.

Да ли је парализа сна опасна

За већину људи, парализа сна се не сматра опасном. Иако може изазвати емоционални стрес, класификовано је као бенигно стање и обично се не дешава довољно често да би изазвало значајне здравствене ефекте.

Међутим, процењује се да 10 процената људи има више понављајућих и упорних епизода које парализу сна чине посебно забрињавајућом. Као резултат тога, они могу развити негативне мисли о одласку на спавање или анксиозност, што отежава миран сан. Ово даље води ка неиспаваности и бројних других последица по опште здравље особе.

Третмани за парализу сна

Први корак у лечењу парализе сна је разговор са лекаром како би се идентификовали и решили основни проблеми који могу допринети мањој учесталости или озбиљности епизода, што укључује на пример лечење нарколепсије или савладавање техника за управљање апнејом.

Научни докази о најефикаснијем лечењу парализе сна су ограничени а многи људи нису свесни да је ово стање релативно често и због тога га се стиде.

Због везе између парализе сна и општих проблема са спавањем, побољшање хигијене спавања је уобичајени фокус у превенцији парализе сна.

Постоје бројне технике хигијене сна које могу допринети бољем квалитету сна и доследнијем ноћном одмору међу којима је успостављање рутине, избегавање кофеина и алкохола, као и екрана разних уређаја пре одласка у кревет, затим удобан простор за спавање, кревет, јастук, душек, заштита од буке и прејаке светлости.

Побољшање хигијене спавања се често укључује у когнитивну бихејвиоралну терапију за несаницу, врсту терапије разговора која ради на преобличавању негативних мисли и емоција које ометају здрав сан.

Специфичан облик тог вида терапије је развијен за парализу сна, али је потребно више истраживања да би се потврдила његова ефикасност.

Током третмана одређених стања менталног здравља као што су анксиозност и ПТСП који могу бити фактори који утичу на ризик од парализе сна, користе се лекови од којих неки утичу на РЕМ фазу. Ти лекови могу имати и нежељене ефекте и зато је важно разговарати са лекаром пре него што узмете било који лек, како би се људи упознали са његовим потенцијалним предностима и недостацима.