Младима у Србији најважнији породица и пријатељи, шта држава још може да учини за њих

На питање да ли је очекивала овакве резултате истраживања, Миљана Пејић из Кровне организације младих Србије признаје да није, имајући у виду различита истраживања протеклих година која показују да млади у односу на опште становништво теже сналазе на тржишту рада, проналажењу првог посла, куповини стана и да немају поверење у институције.

„Због тога смо се изненадили њиховим оценама. То је можда један од доказа колико је заправо мало потребно да понекад будемо срећни, али не треба због тога занемарити друге аспекте који утичу на квалитет живота и достојанство. Посебно кад говоримо о младима, с обзиром да свака друга млада особа жели да напусти Србију“, истиче Миљана Пејић.

Ивана Антонијевић из Министарства туризма и омладине каже да је и њу изненадио нови извештај о срећи, али да је ту најважнији лични осећај среће особа које су одговарале на ова питања.

Истраживање је радила агенција „Галуп“ заједно са тимом УН-а за одрживи развој и Оксфордовим центром за испитивање благостања, а када се погледају индикатори онда је јасно да резултати не зависе само од економских параметара, објашњава Ивана Антонијевић.

Учесници студије питани су о приходима, колико дуго очекују да ће имати здрав животни век, колико могу да се ослоне на људе око себе, степени социјалне изолације, поверењу међу другима и у којој мери се они осећају да су прихваћени у својој заједници.

„Овде су јако важни елементи који показују да срећа не зависи само од економског момента и да је потребно много више од простог материјалног положаја – потребно је много тога везаног за заједницу и међуљудске односе“, додаје Ивана Антонијевић.

Миљана Пејић из Кровне организације младих напомиње и да је студија показала да су младима веома важни породица и пријатељи, који су и најчешћи разлози за останак, односно за оне у иностранству, повратак у земљу.

Оно што је посебно занимљиво јесте да је у најновијем истраживању Србија у категорији до 30 година значајно скочила на листи, док су многе западне земље забележиле велики пад, па је, како каже Ивана Антонијевић, један од закључака истраживања да се млади у многим земљама суочавају са превременом кризом средњих година.

Финска је седму годину заредом завршила на првом месту.

„У Финској и земљама западне Европе се млади доста раније осамостаљују и то је углавном захваљујући неким афирмативним мерама државе које би требало и у Србији увести. Осим тога, млади су у Финској много укљученији у процесе доношења одлука и мењања сопствене заједнице. Задовољство у образовни систем такође утиче на то како ће се касније у животу снаћи“, истиче Миљана Пејић.

Према речима Иване Антонијевић из Министарства за туризам и омладину, Стратегија за младе Владе Републике Србије у изузетној мери помаже младима.

„Основни циљ је побољшање квалитета и услова живота. Благостање је препознато као један од пет специфичних циљева младих. Јако је важно да млади који се не осећају задовољно и срећно потраже подршку јер имамо програме који су усмерени на ментално здравље младих. Треба да знају да имају подршку. Охбрарујемо их да се друже са вршњацима, да имају јак социјални моменат, али да, када им је потребна, потраже подршку“, додала је Ивана Антонијевић.