Још једна последица климатских промена – како утичу на термин порођаја

Ново истраживање аустралијског тима научника који је прегледао и анализирао 163 здравствене студије из целог света открива изузетно забрињавајућу слику о томе како се здравствено стање многих у детињству погоршало као резултат климатских промена, а тренд не показује знаке да ће се променити у скорије време.

Процењује се да 600 милиона људи тренутно живи у областима које су изложене температурама изван оних које се сматрају оптималним за људе, а научници предвиђају да ће се тај број до краја века повећати на три милијарде људи.

То је лоша вест, с обзиром да је ново истраживање показало да су температурни екстреми повезани са климатским променама повећали ризик од превременог порођаја у просеку на 60 одсто.

Студија такође извештава да повећање загађујућих честица у ваздуху и алергена услед климатских догађаја као што су шумски пожари и суше има значајан утицај на респираторне болести и лоше исходе по здравље бебе одмах након рођења.

Кори Бредшо, глобални еколог са Универзитета Флиндерс у Аустралији, забринут је због тога што би, како каже, климатске промене могле узроковати доживотне компликације за милионе деце широм света.

„Анализирали смо и класификовали податке како бисмо показали како ће одређене врсте будућих временских догађаја погоршати одређене здравствене проблеме код људи. Идентификовали смо бројне директне везе између климатских промена и здравља деце, од којих је најјача била та да постоји 60 одсто повећан ризик у просеку од превременог порођаја услед излагања екстремним температурама“, испричао је Бредшо.

Температурни екстреми и здравље деце

Показало се да су на порођај утицале промене температуре описане у 39 научних радова које су Бредшо и његове колеге прегледали. Превремени порођај је пријављен у 29 од ових студија, што га чини најчешћим исходом повезаним или са излагањем екстремним температурама или повећањем температуре околине.

Друге студије су такође пријавиле ефекте као што су ниска тежина новорођенчета, прерано пуцање водењака код породиља, па чак и спонтани побачај.

Док су температурни екстреми имали највећи утицај на здравље деце, 16 од 20 студија које су истраживале утицај загађивача ваздуха открило је да имају бар неки утицај на здравље деце.

Загађење ваздуха имало је значајан утицај на респираторна обољења. На пример, најмање седам различитих студија известило је да се повећане концентрације честица у ваздуху поклапају са порастом броја деце која се обраћају хитним одељењима болнице због респираторних проблема.

Четири студије су посебно истраживале загађење од дима шумских пожара, који сада удишемо чешће него икада.

„Здравствени проблеми деце које смо идентификовали зависе од временских екстрема – екстреми хладноће изазивају респираторне болести, док суша и екстремне падавине могу довести до успоравања раста и развоја људи“, пишу аутори.

С обзиром на то да клима утиче на дечје болести, друштвени и финансијски трошкови ће наставити да расту како климатске промене буду напредовале, стављајући све већи притисак на породице и здравствене услуге“, преноси портал Science Alert.

Утицај животног стандарда 

Како истраживачи истичу, земље са ниским и средњим приходима су биле недовољно заступљене у истраживању. Дакле, ова суморна слика би заправо могла бити и лошија јер је већина анализираних студија спроведена у земљама са високим приходима где су деца боље заштићена од утицаја климатских промена.

Према истраживачима, кључни фактори који штите децу од опасности коју климатске промене представљају по њихово здравље, су економска стабилност и снага, приступ квалитетној здравственој заштити, адекватна инфраструктура и безбедност хране.

„Климатске промене су универзалне и негативно утичу на све земље и људе, и морамо припремити друштва за све веће претње по здравље деце“, каже истраживач из области медицине Луис Веда са Универзитета Западне Аустралије.

„Развој јавних здравствених политика за сузбијање ових болести повезаних са климом, заједно са напорима да се смање антропогене климатске промене, мора да нам буде свима на дневном реду ако желимо да заштитимо нашу децу, не само своју него и ону још нерођену“, додао је.

Истраживање је објављено у часопису Science of the Total Environment.