„Они дани“: Зашто је менструација и даље табу

Тридесетак, углавном посетитељки, окупило се у берлинском Музеју за европске културе како би учествовали у вођењу кроз изложбу „Ток: изложба о менструацији“. Ту су све генерације, а ретки мушкарци су очигледно само пратиоци својих партнерки.

Затим следи изненађење: водич кроз изложбу је мушкарац, антрополог Штефан Лишевски, али брзо постаје јасно да он нема никаквих проблема да говори о тој теми – и о великим напорима жена да сакрију и савладају месечна крварења.

У првом делу изложбе је постављено преко стотину историјских и савремених санитетских производа и различитих реклама које нас воде кроз историју женских невоља у тим „њиховим данима“.

Још и у доба кринолина и дугог доњег рубља се некако домишљало направити некакве пелене. Но искуство је показало да уложак треба бити од барем шест слојева платна, а то је значило и да су били изузетно тешки, гломазни – и више него неугодни за ношење.

На изложби су репродукције таквих историјских уложака и не само смеју да се пипну, него су посетитељке позване и да их пробају преко одеће што већ изазива изливе смеха, али и јасно показује колика је то мука била.

Јер такви улошци из „кућне радиности“ су били једино средство женама и дубоко у 20. век.

Шта значи О.Б.

Тек негде у 19. веку су се појавили и индустријски производи за „оне женске дане“. Ту је било свакаквих идеја, а изумитељи су већином били мушкарци.

Ипак, било је и жена као што је америчка глумица Леона Чалмерс која је 1937. пропагирала посебну посуду која би се носила „на оном месту“ у доба менструације. Но њен изум није наишао на одзив.

Још једна Американка, Мери Кенер је 1954. патентирала посебан „санитарни појас“, али компанија која је требало да производи њен изум је у последњем тренутку одустала. Не зато јер појас није био добар, него из другог табуа оног времена: Мери Кенер је била црнкиња.

И док се у целој прошлости некако покушавало разним улошцима у доњем рубљу обуздати крварење, досељеница из Немачке Гертруде Тендрих је у Денверу патентирала нешто сасвим ново: тампон који је тада имао и посебан апликатор за стављање – с тим је почела још у Немачкој 1936.

Тек педесетих година прошлог века се појавила и изведеница тог производа без апликатора – макар данас ретки уопште знају шта значи О.Б. на тампонима тог имена: Ohne Binde – без подвезица.

Ту је „лудих шездесетих“ велику улогу имала и лекарка гинекологије Јудит Есер: не само да се залагала за сексуално васпитање, него је и код тампона непрестано морала објашњавати да није никаква опасност за евентуално девичанство жене која га користи.

„Нечисте“ жене

Водич изложбе нам каже да је и данас основно знање у школским посетама тој изложби о „женским данима“ негде између јадног и никаквог – а ни наставници нису много бољи.

Лишевски сведочи да је интересовање за изложбу велико, сваког дана дође по двеста посетилаца. Али посебно мушкарци о свему томе имају тек магловиту представу, не знају чак ни да то нису литре крви које долазе с менструацијом.

Старије посетитељке се са смехом подсете како су се с тим месечним крварењима бориле у младости.

Али све у свему, утисак овог антрополога је да је то још увек табу – и у Немачкој и у иностранству. Чак и у језику: говори се о „данима“, „периодима“, „оној женској ствари“, а мушкарац ће се још увек стидети да за своју партнерку у продавници купи пакет уложака или тампона.

Посетитељка Ли Нген потиче из Вијетнама и такође сведочи: „У мојој породици је то био табу. У Вијетнаму се не говори о тако приватним стварима. Све што је требало да знам ми је открила једна другарица. Али кад сам добила прву менструацију, моја мајка ми је рекла да никако не смем користити тампоне јер ћу тако изгубити девичанство.“

Дуго се није знао ни физиолошки разлог менструације тако да су у многим културама и верским прописима жене у том раздобљу проглашаване „нечистим“ и биле су искључене из друштва.

То сведочи и посетитељка Руксана Дил Риаз која је пореклом из Бангладеша: „Тамо су људи веома сујеверни. Жене за време менструације нису 'чисте', њима је забрањено одлазити чак и на гробље.“

Скупа менструација

„Женски дани“ су и трошак за жене које ионако у просеку зарађују мање од мушкараца. По једној анкети на интернету, чак 23 одсто упитаних жена у Немачкој признаје да им је то новчани терет. Јер то кошта и до 35 евра месечно – за уложак или тампон, за додатну личну хигијену, а често и за пилуле.

Помножено са око 450 циклуса колико их жена у просеку има у свом плодном периоду, то испадне цена једног мањег аутомобила. У сиромашнијим земљама жене још увек носе пелене и подвезице из кућне радиности већ и због трошкова.

Међу посетиоцима музеја нема слоге да ли је менструација још увек табу: начелно није, чак и једна Шпанија је дозволила женама да за време „њихових дана“ без поговора могу отићи на боловање.

Последњи део ове изложбе у Берлину која ће бити отворена до 6. октобра је посвећен приказима тих „женских дана“ у култури и филму. И ту се приказују ситуације кад се неочекивано и у „финим кућама“ гласно проговори о менструацији, а таква провокација и ужас учесника увек изнова изазива смех посматрача.

Баш то је и један од задатака ове изложбе, објашњава кустоскиња Јана Витенцелнер: „Кад се људи стиде нечега, смех је најбољи лек .“