Деца од најранијег узраста треба да буду физички активна, а опредељивање за одређени спорт долази касније

Професор Роберт Ропрет је коаутор научне монографије Деца и спорт и сматра да деца у најранијем узрасту треба да почну да се баве спортом, али пре свега треба се запитати који је циљ и зашто је важно да се деца баве спортом и физичком активношћу.

„Ми као људи смо створени за кретање и свако некретање изазива неке одређене проблеме касније. Зато децу треба васпитавати да они од најранијих ногу буду физички активна, јер нама је циљ пре свега развој деце у смислу здравља и неких здравих животних навика“, наглашава гост Јутарњег програма.

Деци треба омогућити од најмлађих ногу да се баве било којом физичком активношћу, почевши од игре са родитељима у дворишту, у парку, како би била физички активна и здрава, а опредељивање за одређени спорт долази касније, додаје др Ропрет. 

Препоручени спортови по узрасту детета

Према истраживањима и препорукама домаћих и страних стручњака, спортови који одговарају деци од друге до пете године били би пливање, развојна гимнастика, трчање, плес, вожња бицикла и ролера.

Професор Ропрет истиче да је најважније да деца буду физички активна како би имала правилан физички развој, била здрава и без деформитета, и зато су ово базични спортови који то омогућавају.

„Деца у суштини треба да развију неку општу моторику, да знају, оно што ми кажемо, природне облике кретања. Значи, кроз трчање, ходање, поскоке, скокове, провлачења, са разним реквизитима, са лоптом. Али не треба примењивати спортове у којима је изражена снага, издржљивост, јер кроз ове спортове они стичу довољан ниво снаге и издржљивости да би имали правилно држање, да би не би имали деформитете и да би се правилно развијали, што је основни циљ“, истиче саговорник Николине Ракић.

Деци узраста од шест до девет година препоручује се фудбал, атлетика, гимнастика, тенис, планинарење и скијање.

Доктор Ропрет наглашава да спорт има и неке друге значајне позитивне карактеристика. Поред неговања доброг здравља, стицања снаге и моторичких способности, спорт подразумева и рад у колективу где се стичу неке психосоцијалне вештине које ће им требати у животу.

„Уче да живе у колективу, да сарађују, да своје личне интересе подређују интересима колектива. Уче да поштују правила, ауторитете. Постају свесни себе и својих способности. Пореде се са другом децом. И зато је важно да се баве спортом“, додаје аутор монографије Деца и спорт.

„Данас савремени спорт показује тенденцију да се врхунски резултати постижу са 20 и 30 година, и једноставно нема потребе да деца у оваквом раном узрасту буду физички оптерећена. Оно што је важно, деци пружити да буду срећна, задовољна, да се играју. И основни циљ људи који раде са децом у спорту је да пре свега децу приволе да заволе спорт, да стекну навику и потребу да се баве спортом и да стекну ту једну широку базу, првенствено ради здравља, а не ради врхунских резултата, који долазе касније“, напомиње др Роберт Ропрет.

Како препознати за који спорт је дете талентовано

Гост Јутарњег програма напомиње да до пубертета, до 14-15. године, деца би требало да промене што више спортова, а опредељење за одређени спорт долази касније када прођу кроз пубертет и када се заврши раст коштаног система, мишића и када се препознају њихове психосоцијалне карактеристике.

„Да ли су интровертна, екстровертна, да ли воле више колективне спортове, да ли воле индивидуалне спортове. На крају крајева, неки спортови тек касније долазе до изражаја, као што су триатлон, маратон и слично. Према томе, децу не треба форсирати до 15-16. године“, закључује др Ропрет.

У ситуацијама када дете не жели да се бави одређеним спортом и поред тога што је енергично и доста активно, др Ропрет напомиње да је потребно да деца заволе спорт и стекну навику да се њиме баве, али уколико их приморавамо, изазваћемо контраефекат.

„Детету треба пружити што више прилика. Водити их на различите спортове, различите активности, а онда ће касније они сами препознати шта их привлачи, шта воле, шта желе и које су им могућности, и у ком спорту њихове карактеристике могу да дођу до изражаја.“

Људи који раде са децом, наставници, тренери, инструктори би требало да имају довољно знања да препознају и да знају у којој мери и колико треба да оптерећују децу, наглашава гост Јутарњег програма.

„До тих 15-16 година то не би требало да буду велика оптерећења, већ више кроз игру, више кроз забаву, кроз општен рад на општим способностима. Физички напор долази тек касније кад се заврши њихов комплетан развој. Значи трчање пре свега да буде забавно. Ми ћемо кроз игру и да трчимо, и да скачемо, и да лопте разне користимо. И да их подстакнемо да буду креативни. Да они једноставно воле и да уживају у тој физичкој активности“, каже на крају гостовања у Јутарњем програму др Роберт Ропрет.