Људи све више насељавају подручја подложна поплавама

Истраживање које води економиста Светске банке упозорава да је број насеља у поплавним зонама знатно надмашио број у сигурним подручјима од 1985. године.

Како је истакао аутор студије Јун Рантшлер, анализирани су сателитски снимци у протеклих 30 година, који прате насељавање људи на глобалном нивоу. Такође се проучавала и мапа поплављених подручја. Док су се проучаваоци досад усредсређивали на одређени регион или врсту поплава, ново истраживање се базирало на ризике од поплава на обалама, падавине и реке.

Утврђено је да је до 2015. године око 20 одсто свих насеља било у зонама са средњим или већим ризиком од поплава, у односу на 17,9 одсто три деценије раније. На први поглед чини се да то и није неки пораст, али у питању је огромна област пошто су се насеља проширила на глобалном нивоу од 1985.

„Око 76.400 квадратних километара људских насеља данас се суочава са поплавама већим од пола метра. Зато та насеља захтевају већу заштиту од поплава“, истакао је Рантшлер.

Источна Азија и пацифички регион су међу најизложенијима, посебно вођени урбаном експанзијом у Кини, као и у Вијетнаму и Бангладешу.

У Вијетнаму, где је сада изграђена скоро једна трећина обале, најсигурније и најпродуктивније локације су све више заузете. Зато данас мора да се развија опасно земљиште и досад избегавана подручја, као што су корита река или поплавне равнице.

„Власти могу много више“

Анализа не укључује потенцијално повећање ризика од поплава који је проузрокован климатским променама, крчењем шума или променама карактеристика као што су речна корита. Али Рантшлер је истакао да постоји мало доказа да се поплавне зоне шире брзином сличном људском насељу у познатим ризичним подручјима, што сугерише да обрасци насеља остају кључни фактор којим креатори политике треба да се позабаве.

Истраживање не прави разлику између поплавних зона у земљама са јаком заштитом, као што је Холандија, и оних без те заштите.

„Постоје велике разлике у системима заштите од поплава, посебно када се пореде земље са високим и ниским приходима. Међутим, у овој студији разматрамо релативно ретке и интензивне сценарије поплава, од којих чак ни већина земаља са високим дохотком не може пружити потпуну заштиту“, истакао је аутор студије.

Климатске промене повећавају ризик од разорних поплава, јер топлија атмосфера задржава више влаге, чинећи кишне догађаје потенцијално моћнијим. То је значило да су поплаве које се некада сматрало вероватним на сваких стотину година сада све чешће. Рантшлер тврди да би разумевање тренда насељавања требало да буде први корак у промени политике урбанизације.

„Пре него што смање ризике, земље треба да престану да их повећавају. Локалне власти заправо могу учинити много више да заштите људе и спрече будуће утицаје климатских промена“, закључио је аутор студије Јан Рантшлер.