Уписи на елитне универзитете – како против дискриминације у корист богатих

Истраживање је спровела „Опортјунити инсајтс“, група истраживача са Универзитета Харвард и политичких аналитичара који проучавају неједнакост.

Истраживачи су анализирали податке са осам универзитета Ајви лиге, поред Станфорда, МИТ-а, Дјука и Универзитета у Чикагу.

Циљ истраживања је био да се утврди да ли школе одржавају привилегије и како би могле да диверзификују популацију оних који остварују највише приходе у Сједињеним Државама променом политике пријема.

Да би одговорили на ово питање, анализирали су анонимне податке о пријему повезане са евиденцијом пореза на доходак и резултатима Ес-Ај-Ти и Ej-Си-Ти тестова.

У студији су коришћене пореске пријаве од 1999. до 2015. године и резултати тестова од 2001. до 2015. године.

Упркос значајној предности приликом пријема у елитне школе, студија је показала да се слична предност не региструје на водећим државним колеџима.

„Огромна разлика у процентима пријема према приходима родитеља између одабраних јавних и приватних институција указује да високорангирани приватни факултети могу имати капацитет да промене састав својих студената тако што ће променити своју праксу пријема како би опонашали оне које користе високорангирани државни универзитети“, наведено је у студији.

Студија је утврдила да је више фактора довело до ових предности: предност пријема за потомке бивших студената факултета, нагласак на неакадемским критеријумима и пријем по основу спортских резултата. У истраживању је такође установљено да ови критеријуми нису утицали на постуниверзитетске резултате, али су резултати тестова били тачнији у предвиђању успеха студената по завршетку студија.

Показало се и да похађање једне од елитних институција има дуготрајне ефекте. За 60 одсто повећава шансе да ови студенти уђу у категорију од један одсто оних који остварују највишу зараду, и скоро удвостручује вероватноћу похађања постдипломских студија и утростручује њихове шансе да се запосле у престижним компанијама.

У студији су тих један одсто дефинисани као они који имају годишњи приход преко 611.000 долара.

Пошто лидерске позиције у Сједињеним Државама несразмерно заузимају дипломци елитних школа, истраживачи „Опортјунити инсајтса“ тврде да би школе могле да диверзификују лидере у земљи променом њихове политике пријема.

„Закључујемо да и поред тога што образују мали удео студената у укупној популацији и стога не могу сами да промене стопу друштвене мобилности, Ајви-плус универзитети би могли значајно да диверзификују социо-економско порекло лидера друштва променом њихове праксе уписа“, наводи се у студији.