Читај ми!

Болесни у слободно време – зашто на годишњем одмору болујемо уместо да се одмарамо

Летњи годишњи одмори су већ почели, па многи користе ове дане да уживају на путовању или код куће. Међутим, истраживања показују да је све више оних које погађа феномен „болестан у слободно време“. Чак 80 одсто грађана Немачке се разболи током одмора. Превелика очекивања од одмора и долазак у нову средину могу бити изазовни за организам, каже за РТС психијатрица др Невена Чаловска Херцог и открива шта је потребно да бисмо се током годишњег одмора заиста и одморили.

Након што се уштеди новац, нађе смештај, организује пут – уместо да се коначно опусте, многи се суоче са новим изазовом и стресом, разболе се током одмора. Разлог се може тражити у томе што је припрема за годишњи одмор изузетно стресогена, каже за РТС психијатрица и психотерапеуткиња проф. др Невена Чаловска Херцог.

– Очекивања да све завршимо на најбољи могући начин су често превелика. А затим истовремено и долазак у нову средину јесте контакт са једном новом, да кажем, захтевном средином која имунолошки може да буде изазовна. Тако да то опуштање по доласку у нову средину је често праћено са различитим психосоматским тегобама.

Како да припрема за одмор буде мање напорна и мање стресна?

– Одговор је у две речи. Планирање и организација. Међутим, то је наравно много лакше рећи него извести. Зато што годишњи одмор подразумева наравно одлазак на неко место где очекујемо да ће нам бити јако лепо, али истовремено имамо потребу да све што остављамо, па макар је то и привремено, да то све буде у реду, да то не изазива никаква питања и никакву стрепњу. Што је такође вероватно превелико очекивање.

Када почне одбројавање до одмора, дани су, чини се, никад дужи, а обавеза никад више. Како то објашњавате?

– Чини ми се да је то једна временска димензија која се парадоксално игра са нама. Свака нова обавеза пред годишњи одмор нам се чини као некако велики задатак који мора врло брзо да се заврши. И чак и кад успемо некако да га заокружимо и завршимо, опет још није стигао тај тренутак опуштања и одласка на пут. Тако да с једне стране се журимо, а с друге стране нам се тај одмор чини јако далеко и никако да стигне.

И када отпутујемо чини се да не умемо да одморимо. Јуримо за интернетом, не испуштамо телефоне. Колико то утиче на квалитет одмора?

– То је нешто што мислим већина нас препознаје када отпутује на годишњи одмор. Мислим да је то природни израз потребе да останемо у континуитету, да останемо у контакту са нашом свакодневницом. Да некако контролишемо и да знамо што се све дешава. Други елемент може бити тај доживљај да ако ми нисмо тамо, не знам што ће се десити. Од поплава, болести, до неких проблема на радном месту. Наравно, ово је најчешће мит и ми некако временом можемо да га се ослободимо на одмору. И због тога и кажемо да одмор који је краћи од седам дана заиста није одмор.

Како на то да ли ћемо се заиста одморити утиче врста путовања коју изаберемо? Да ли ћемо ићи на море, на планину или обилазити европске градове?

– Важно је, наравно, и од степена нашег замора, важно је од наших личних афинитета и од наших способности. Да ли нас узбуђује да идемо на места где нисмо никада били, да ли нас узбуђују различита, да кажем, изазовна планинарења и такве врсте неких, да кажем, врло узбудљивих догађања, или просто имамо потребу да гледамо у хоризонт и да будемо мирни. Мислим да је комбинација најбоља, да је негде после замореног периода, потребно пар дана да се одвојимо од места нашег боравка, да пустимо телефон и лаптоп и тако даље. И да онда будемо спремни да заиста уживамо у нечему што је можда ново, што нисмо видели и да се томе посветимо потпуно.

Шта је препорука за оне који не путују нигде? Како да одмарање ставе испред других обавеза, попут рецимо кречења, које се стално одлажу?

– Потребно је у контексту у коме смо, у нашој породичној, професионалној, социјалној улози, да направимо неки прекид, да бисмо се одморили. То није једноставно ако остајемо у истом простору. То смо искусили и током ковида, знате, када смо у истој столици и радили, и кували, и чували децу, и комуницирали са рођацима. Није једноставно решити се тих улога и тих задатака, ако се физички не изместимо. Али то би био циљ.

Када се вратимо са одмора, многи од нас кажу да се нису одморили и да је требало бар још толико времена. Колико је дана одмора потребно у једној години?

– Психолози који се баве организацијском психологијом кажу да је отприлике на свака три месеца потребно променити контекст у којем живимо и радимо. И говоре о најмање пет до седам дана. Међутим, то је наравно немогуће, али је добро знати.

Ако сагледамо реалне околности, шта је препорука? Да одмарамо чешће помало или да сав одмор потрошимо одједном, рецимо на лето, као што многи раде?

– Тај одлазак на дугачки годишњи одмор, то је у ствари еквивалент пресељења. То је потпуно измештање. И онда је као да негде - не одмарате се, него негде живите на другом месту. Има својих чари, али наравно има и својих изазова у смислу прилагођавања из једног начина живота у други. Можда је примереније ово што организацијски психолози кажу – чешће и краће.

понедељак, 17. јун 2024.
27° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије