Пре 13 година изгубила фото-апарат у реци, сада јој га потпуни странац вратио са нетакнутим фотографијама

Када је Корал Амаји изгубила своју дигиталну камеру у реци Колорадо пре 13 година, мислила је да никада неће видети ни њу, ни снимке и фотографије са ње. Захваљујући једном потпуном странцу, међутим, све успомене из 2010. године су јој враћене.

Амаји се 2010. године спуштала низ реку Анимас са пријатељима који су се недуго пре тога венчали, а током екскурзије преврнула се из чамца, а кад су је извукли схватила је да јој је камера нестала.

Меморијска картица са камере имала је све фотографије са венчања и девојачке вечери. Испрва се понадала да би могла да је пронађе у води, али је врло брзо видела да је предубоко.

Две године касније јој се десила слична ситуација када је ишла на рафтинг. Весло јој је закачило узицу са врата, а фото-апарат је завршио у реци.

Растужила сам се и због те камере, јер је било на крају нашег месец дана дугог пута и имала сам прегршт фотографија са другог венчања“, рекла је за сајт Тудеј.

Током наредних година размишљала је о два изгубљена фото-апарата и свим фотографијама које су са њима нестале.

Стиже добри Самарићанин

Већ се и тешка срца опростила од њих и била убеђена да их никада више неће видети. Ту на сцену тупа Спенцер Грејнер.

Грајнер је 14. марта отишао да пеца на реку Анимас када је наишао на фото-апарат, зарђао и изударан брзацима.

Када се вратио кући повезао је меморијску картицу са компјутером и схватио да су неким чудом фотографије ту.

Изненадио сам се што је меморијска картица радила. Када сам видео фотографије са венчања помислио сам да би можда требало да покушам да нађем власника“, каже Грајнер.

Добри Самарићанин поставио је неке фотографије на Фејсбук групи за људе из Колорада. У року од сат времена, младожења са венчања се јавио.

Нисам могао да верујем да сам тако брзо нашао некога са фотографија“, објаснио је Грајнер. Амаји га је контактирала неколико дана касније.

Амаји, која ради као учитељица, сазнала је вести о пронађеном фото-апарату док је била на конференцији.

Само сам устала и почела да играм“, присетила се Амаји.

Након свих година није могла да се сети које се све фотографије налазе на меморијској картици, па се гледајући их присетила многих тренутака.

Упркос томе што је добрим делом улепшао некоме живот, Грајнер каже да не мисли да је урадио ишта посебно, али да му је веома драго како је све испало.

среда, 24. април 2024.
10° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво