Колико знање већег броја језика помаже у развијању ума

Учење другог језика, после матерњег, оставља траг на мозак – на његову структуру, функционисање, понашање. Лингвисти ће рећи да полиглоте лошије проналазе и препознају поједине речи, јер им се мешају језици, али имају неупоредиво ефикасније лингвистичке способности, извршне функције и лакше проналазе решење задатка.

Психолингвиста проф. др Душица Филиповић Ђурђевић рекла је за РТС да су, према истраживањима, особе које говоре више језика успешније у читавом низу задатака, али да не треба правити генерализације.

„Мој најкраћи одговор би био, да, добро је познавати више од једног језика и да су особе које су билингвалне или чак мултилингвалне успешније у одређеној врсти задатака у односу на монолингвалне“, рекла је професорка.

Објаснила је да је билингвизам прошао кроз три фазе и да је у првој фази постојао страх од билингвизма, да су се родитељи плашили на који начин ће деца прихватити други језик.

„Онда је почетак 21. века обележио претерани оптимизам и сматрали смо да су по свему билингвалне особе супериорне. Међутим, данас улазимо у једну зрелост истраживачку из и тачно знамо какве разлике прави билингвизам и по чему су билингвалне особе боље и такође знамо која врсте билингвизма доноси ту предност управо тај начин“, навела је професорка Душица Филиповић Ђурђевић.

Истакла је да је вршено упоредно истраживање са људима који говоре српски и мађарски и српски и словачки и да је главна разлика у сличности језика.

„Наиме, словачки и српски деле многе речи. Речи су врло сличне и то су такозвани когнати, речи које у различитим језицима исто звуче и исто значе. Такве речи нису напор за мозак и не представљају гимнастику, да тако кажем, за наш ум, али у случају мађарског и српског коју су типолошки различити језици, постоји много разлика и различитих речи те то јесте напор за наш ум“, рекла је професорка.

Додала је да је нарочито напорно када се пребацујемо са једног језика на други по туђој жељи, односно када то средина диктира.

„На пример када радимо у страној компанији па причамо на једном језику, а онда уђе наш шеф који је из иностранства и ми тог трена прелазимо на други језик, е то 'свичовање', како ми кажемо, или пребацивање са језика на језик по знаку из средине је нарочито напорно за нас“, истакла је професорка и додала да нас то тренира на добар начин и да се после три месеца виде промене у можданој маси.