Гусле су сачувале наш лик, нашу душу, нашу националну свест
Пре 50 година у Косову Пољу, одржано је друго Првенство гуслара Југославије. И поред настојања албанске стране да се те 1972. године не чују српске песме и гусле, српски народ је запевао о слободи, витештву и правди. Оштар и динамичан звук гусала кроз векове, уз епску песму, саставни је део српске културе, обичаја и традиције.
У тешким временима за српски народ, гусле и епска песма никада нису признале пораз. Да су једна од универзалних вредности српског народа, сагласни су они за које су гусле биле мотив да ојачају вољу и сачувају наду у боље сутра.
„То се тиче целокупног идентитета, унутрашњег бића једног народа, оно што он памти, осећа и никада не заборавља. Гусле су нас сачувале, сачувале су наш лик, нашу душу, нашу националну свест“, наводи гуслар Бошко Вујачић.
Кажу да су гусле ту да нас подсете како је велико и свето бити човек, православац и верник.
Да их сачувамо не само као део традиције, већ и као инструмент уз који се пева о српској историји и култури наших предака.
„Гусле морају да пробуде неку емоцију, ако не пробуде гуслару, онда тешко ће и публици. Тако, да се та песма која се казује кроз гусле она се обично, што се каже, преради у себи у својој души, па се онда презентује публици“, наглашава гуслар Вељко Ђурановић.
Гусле се такође везује за простор Косова и Метохије, где је и организован други Фестивал гусала, пре педесет година.
„Управо на оном простору који везује све српско биће за оно што јесмо, што ћемо бити, и што морамо оставити. То је управо, задатак гусала, и свих нас који поштујемо своју историју, своју прошлост“, сматра Радивоје Папович, бивши ректор Универзитета у Приштини.
Уз гусле опевани, сачувани су од незаборава многи незаписани догађаји из славне српске историје. Певање уз гусле, уписано је на Унескову Листу нематеријалног културног наслеђа.
Коментари