Пратите свој нос: Телесни мириси управљају нашим понашањем

Има нечег анималног у њушкању, јер животиње њушкањем бирају партнера. Али ми људи? Јок! Ми смо виша бића!

Специјалиста за анатомију Пол Брока је био кључан у обликовању овог погледа на људе, односно њушкање. У 19. веку је људима приписивао неразвијено чуло мириса, што је требало схватити као комплимент: Они који су обдарени интелигенцијом и слободном вољом вероватно могу и без мириса као носиоца информација.

Иако су истраживања чула мириса и данас у повоју, једно је сада јасно: Не само да стално њушимо себе и друге – оно што миришемо такође има одлучујући утицај на наше понашање. Чак и ако се држимо Пола Броке и игноришемо чуло мириса – оно нас контролише.

Како мирис женских суза утиче на мушкарце?

„Чуло мириса је најстарије чуло код људи и директно је повезано с лимбичким системом – подручјем у мозгу где се обрађују емоције“, објашњава Лаура Шефер, научница на поликлиници за психотерапију и психосоматику у Дрездену.

Дакле, оно што миришемо има директан утицај на наша осећања.

Израелски неуробиолог Ноам Собел у једној студији описује да је мирис женских суза узроковао пад нивоа тестостерона код мушкараца – дакле и пад нивоа сексуалног узбуђења.

Сузе садрже хемијски сигнал који се само несвесно може перципирати путем мириса, а који ипак има утицаја.

Миришеш као ја, пријатељу!

Слично, несвесно, из мириса тела других људи можемо ишчитати страх, агресију, стрес и срећу. Избор партнера такође се врши уз помоћ носа – а и пријатељства имају корене у мирису тела.

Инбал Равреби, која ради с Ноамом Собелом на Вајцмановом институту у Израелу, недавно је објавила студију о томе.

„Знамо да су пријатељи често слични на много начина – па често и генетски. Стога смо хтели да знамо да ли је вероватније да ћемо се спријатељити с људима чији је мирис тела сличан нашем“, каже Равреби.

Истраживачи су испитали мирис тела људи који су већ били пријатељи и установили: добри пријатељи имају сличан мирис.

Осим тога, анализирали су телесне мирисе различитих испитаника који се још не познају – како би потом предвидели који од њих ће се највероватније спријатељити.

Како би то утврдили, истраживачи су користили такозвану „игру огледала“. Две особе су окренуте лицем једна према другој, и ћутећи покушавају да узајамно прате покрете дланова и руку. Што се боље разумеју, то су покрети сличнији и уједначенији.

„Предвиђање је било тачно у 71 посто случајева“, каже Равреби. Овај огроман утицај мириса тела изненадио је чак и истраживаче.

Притом није важно пронаћи некога ко користи исти сапун или исти парфем. Иако и то утиче на телесни мирис, у основи сви ми имамо јединствени мирис – попут отиска прста, каже Равреби.

„Заправо, посебно волимо мирис шампона или парфема када појачава компоненте мириса нашег тела“, наглашава Равреби.

Мирис бебе и мирис дечака

Психолошкиња Лаура Шефер је испитала утицај мириса тела у једној студији с родитељима и њиховом децом.

Као и многе бебе животиња, новорођенчад имају најразвијеније чуло мириса. Бебе препознају своју мајку по мирису много пре него што могу јасно да виде.

Хипотеза је била да је однос мајка–дете ојачан и чињеницом да родитељи посебно уживају у мирису својих потомака. Стога је Шефер проверила могу ли мајке разликовати мирис свог детета од мириса друге деце, да ли им се посебно свиђа мирис свог детета као и да се та мајчина преференција мириса мења током одрастања детета.

Све док малишани нису навршили девету годину, мајке су радо њушиле и поуздано препознавале своје потомке у групи друге деце. Но, с почетком раног пубертета и порастом нивоа тестостерона, мајкама синова било је све теже да своје дечаке препознају по мирису – и њихов мирис им се све мање свиђао.

Али та одбојност није остала. Шеферова је установила да су мајке поново могле да разликују мирис својих синова најкасније у одраслом добу – и он им је опет био пријатан.

Овај феномен се даље истражује, а Шеферова је такође истраживала мирисне преференције очева. Студија тренутно пролази кроз процес рецензије и очекује се да ће ускоро бити објављена.