Салмонела - непријатељ или пријатељ?

Салмонелоза је инфекција система органа за варење изазвана бактеријом салмонелом (Salmonella). Током топлих летњих дана, због брзог разможавања микроба на местима где се припрема храна, често се дешава да поменута бактерија доспе у организам човека.

Након 12 до 48 сати јављају се мучнина, грчеви у стомаку, главобоља, затим повишена температура, дијареја и повраћање. Дијагноза се поставља анализом хране уколико је преостала или изоловањем бактерија у столици.

Болест се најчешће манифестује у блажем облику и уз одговарајућу терапију траје до четири дана. Уобичајени извори заразе су животиње које се гаје због меса попут живине, али и сирово млеко, јаја и производи од јаја, па нутриционисти стално подсећају да је пре употребе поменутих намирница неопходна термичка обрада.

Међутим, стручњаци Европског института за онкологију у Милану тврде да бактерија која зараженима задаје много муке може бити савезник у борби против неких тешких болести.

Третирање тумора бактеријом салмонелом може да подстакне имунолошке ћелије организма да убију ћелије рака, уверени су научници Института у Милану.

Ово откриће могло би да резултира развојем новог имунотерапеутског лека против рака или терапеутске вакцине, преноси Ројтерс.

И у истраживању на мишевима и на људским ћелијама рака и имунолошким ћелијама, салмонела је дала исте резултате, наглашава Мариа Решињо с поменутог Института, додајући да се сада чека дозвола да се ефикасност ова терапије провери и на људима.

У истраживању је коришћен безбедан облик салмонеле, који не изазива обољење. Бактерија је деловала тако што је омогућила имунолошким ћелијама да потпуније детектују ћелије рака и боре се против њих.

Током врло ране фазе рака имунолошке ћелије које „патролирају" организмом, често препознају ћелије рака као ненормалне и уништавају их. Овај процес се ослања на такозвани „конексин 43", протеин који ствара сићушне комуникационе канале између различитих врста ћелија.

Делови ћелија тумора, пептидни фрагменти, кроз поменуте канале допиру до имунолошких ћелија и делују као сигнал упозорења мобилишући имуни систем на акцију.

Међутим, с растом и умножавањем канцерозних ћелија, оне могу да постану невидљиве за имунолошке ћелије јер више нема довољно „конексина 43".

Др Решињо и њене колеге установили су да се убризгавањем салмонеле у организам мишева оболелих од рака, као и у ћелије људског меланома (у лабораторијским условима) повећава количина „конексина 43", отварају се нови комуникациони канали и активирају имунолошке ћелије да се боре против малигних.

Овом техником код мишева је такође спречено ширење болесних ћелија у друге делове организма.

Решињо напомиње да су у овом истраживању коришћене ћелије меланома јер је реч о једном од најсмртоноснијих ракова, али да би иста техника могла да се испроба и на другим врстама рака.