Читај ми!

Напад панике? Удахни, издаaахни!

Није грешка што је у самом наслову реч „издааахни“ написана овако: у пракси издах би, рецимо при нападу панике, требало да буде двоструко дужи од удаха. То је само једна од корисних ствари којима нас учи телесна психотерапија.

Мастер клиничке психологије и телесни психотерапеут Слађана Ђорђевић је у емисији Међу световима свет Радио Београда 1 објаснила да се напад панике дешава на више нивоа – на когнитивном, емотивном, фантазматском и телесном.

„Битно је да се кроз психотерапију ради на сва четири плана. Када говоримо о телесном аспекту и дисању, панични напад подразумева да је особа заглављена у удаху, то јест у кратким удисајима који немају свој издисај. Због тога особа осећа преплављеност. Некада је у тим тренуцима довољно само да се особа сети да издахне да би се створио баланс. Најчешћа инструкција у вежбама дисања јесте да се продужи издах, да би се особа опустила и да би се активирао парасимпатикус“, рекла је психотерапеуткиња.

Препорука може бити и бројање током дисања. На пример, да четири секунде траје удах, а издах осам. Ипак, саговорница Радио Београда 1 казала је да је много боље освестити саму радњу дисања, пре него дословно бројати, јер би то могло додатно да нас оптерети.

Она је истакла да је свесност о дисању кључна, јер се већ тиме удах и издах мењају. Освешћивање практично значи да је потребно концентрисати се на дисање и приметити како се ритмично груди и стомак тада померају.

„Наше дисање је регулисано аутономним нервним системом и то је једина активност над којом имамо свесну контролу. Ми тако посредно можемо да утичемо и на остале функције. Ако продубимо и успоримо дисање, временом се полако и пулс успорава. Дисање је кључ којим отварамо врата да цело наше тело улази у оптимално стање прилагођено тренутку“, напоменула је Слађана Ђорђевић.

Обично кажемо да „дишемо пуним плућима“ када нам је пријатно и када уживамо у нечему. Није реч о пукој фрази, већ се то заиста физички дешава, јер нам дубоко дисање омогућава да што јаче и интензивније осетимо оно што нам прија.

Шта је телесна психотерапија

„Телесна психотерапија прилази човеку као целини телесних и психолошких процеса, што је врло често нераздвојиво. Ако имамо неку физичку бол, то ће имати последице на наш психички део и обрнуто. Овај психотерапијски модалитет се бави широким спектром психичких проблема – од анксиозности, паничних напада, преко хипоманије, депресије, па све до трауме“, појаснила је гошћа психолошке емисије Међу световима свет.

Телесна свесност је неизоставна када се говори о телесној психотерапији. То значи да је током психотерапијске сеансе важно да клијент може да опише своје физичко стање током одређених осећања – да ли осећа кнедлу у грлу, напетост мишића или има осећај као да носи велики терет.

„Психотерапијска сеанса почиње разговором, а затим како тече процес, постепено, уводимо телесну свесност. Тада директно можемо радити на проблему. У нашем друштву није неговано да с времена на време сами себи поставимо питање како се осећамо у свом телу. Телесна психотерапија нам пружа могућност да, поред емотивних и когнитивних процеса, боље препознамо, разумемо, каналишемо, прихватимо и задржимо телесне сензације. Она нам помаже да продубимо капацитет за емоционално доживљавање и експресију“, закључила је Слађана Ђорђевић, мастер клиничке психологије и телесни психотерапеут.

субота, 14. децембар 2024.
1° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње