Оркестрион – претеча џубокса, још једно скривено благо Музеја науке и технике

Оркестриони су почели да се граде у 18. веку, а највећу популарност достигли су у другој половини 19. века.

„То су велике музичке кутије, обично у великим ормарима, у оквиру којих се налази више различитих инструмената. То може да буде клавијатурни рам са резонантном плочом, системом чивија, чекића и жица, добош, триангл и чинела”, објашњава Даниела Пејовић, кустоскиња Музеја науке и технике.

У изради оркестриона учествовало је више мајстора: ормаре су радили уметнички столари, а на механизму су радили прецизни механичари, часовничари, градитељи инструмената и клавир штимери.

Због своје велике популарности, у 19. веку оркестриони су се обично налазили на местима на којима се окупљало много света – по железничким станицама, клизалиштима, биоскопима или кафанама и сматрају се претечом џубокса.

„Радили су на том принципу што се са стране навијао контратег који се подизао уз помоћ сајле, затим се ручицом са стране бирала композиција на скали од један до пет, јер је сваки ваљак који је заправо носач звука, имао по пет композиција. Затим се убацивао новчић. У случају овог оркестриона то је био мали новчић од десет аустроугарских фенинга, они су били у оптицају од 1894. до 1914. године и у њему је сачуван један такав новчић”, додаје кустоскиња.

Када се убаци новчић, контратег би почео да се спушта и на тај начин је окретао музички запис који се налазио на ваљку. Системом механичког металног чешља, који је прелазио преко назубљеног ваљка (метални клинови који су посебним распоредом забијени у те ваљке), у систему полуга је преносио тај музички запис на остале инструменте – на чекиће који су окидали жице, на добош, триангл и чинелу, додаје Даниела Пејовић.

Музеј науке и технике поседује три изузетно ретка оркестриона – два од произвођача „Атлантик” из Лајпцига, градитеља Лудвига Хупфелда, произведена у периоду између 1890. и 1901. године и један старији из 1860. године, од чешког произвођача.