Београдским сплавовима није одолео ни Би-Би-Си

Петак вече крајем јуна, ваздух дуж реке Саве пулсира у ритму различитих врста музике чији басови као да се надмећу. Светлост Београда плеше по води попут истопљеног злата, а таласи које праве чамци у пролазу креирају eфекат сличан трансу, пише новинарка Кристин Вуковић.

Прекопута, вековима стара Београдска тврђава вијуга по брду, означавајући ушће Саве у Дунав.

Укотвљено на обалама београдских река, поређало се око 300 сплавова – мешавина ресторана, барова и клубова.

Са друге стране реке, у помодни рејон Бетон хала, гроздови плутајућих ноћних клубова привлаче посетиоце из свих крајева света. Ноћни живот у српској престоници сматра се најбољим на Балкану, а сплавови чине да се сваке вечери осећате као да је петак.

„Река је наше море“, каже прекаљени Београђанин Илија Дуни. Објашњава да локално становништво, без обзира на то да ли спада у посетиоце клубова или не, на реке бежи од великих врућина.

Новинарка Би-Би-Сија истиче да је тог дана кад је стигла, температура је достигла 35. подељак на скали. Била је срећна што је на води.

Дуни, директор инжењеринга по дану, музичар ноћу, позвао ме је те вечери у клуб „20/44“, где наступа са својим психоделичним поп саставом „Ти“.

Сплавови су различитих облика и величина, од малих колиба са косим кровом и баштом, преко модерних грађевина на два нивоа, до дрвених структура са бурићима. Неки подсећају обликом на чамце или шлепове који су некад били.

Поједини раде током читаве године, али већина је отворена само лети.

Сваки сплав тежи томе да буде специфичан, а проналажење правог имиџа слично је бирању одговарајуће гардеробе.

Има ултрамодерних са којих се чује страна поп музика, на које долазите да видите некога и да будете виђени, али и да потрошите доста новца. Ту су и обичнији који пуштају српску народну музику. Постоје и сплавови за тзв. хипстере са андерграунд репертоаром за опуштеније алтернативце.

За сваког има понешто.

„Музика одређује карактер сплава“, објашњава Лука Павличић, 26-годишњи пријатељев рођак и страствени посетилац клубова.

Те ноћи нашла сам се у клубу са чије терасе, у препознатљивој искошеној пози ка напред виси фигура Краља попа (Мајкла Џексона) у природној величини, а на уметнички украшеним зидовима стоји и пар руку које држе оригами птицу.

Миливоје Божовић звани Шиља, по Дизнијевом цртаном јунаку, и његов брат Добросав, отворили су клуб „20/44“ 2009. године, а географске координате Београда су узели за име свог локала, „да би показали да можемо да се уклопимо било где, да смо једнаки, без граница“, како каже Шиља.

„Етерична музика групе 'Ти' допирала је са бине и изгубила сам се у песми Прави час“, наводи новинарка.

Људи су се њихали у ритму, преплављени меким тоновима и опијени светлуцавом Савом.

Након што се завршио њихов блок, ди-џеј је пустио мешавину диско музике и еклектичног фанка, а ноћ је „клизнула“ неприметно, делимично и због промене временске зоне, верује Кристина. „Када сам бацила поглед на сат, већ је било четири ујутру.“

Први савски сплавови, који су се појавили касних 1960-их и раних 70-тих били су приватни објекти у власништву добростојећих људи, да би крајем 80-тих и раних 1990-тих били отворени они чија је сврха била пословна – угоститељска, наводи ауторка.

„Фолкерски сплавови који су обележили време грађанског рата у бившој Југославији и санкција УН против Србије били су савршено место на којем су припадници 'елита' тог времена одмеравали снагу, због чега су туче и обрачуни ватреним оружјем били уобичајена ствар“, каже један од саговорника, Милан Цвијић.

„Турбо-фолк – мешавина српске народне музике и електронске музике 1990-тих – неодвојив је од крими-културе те деценије“, каже Цвијић.

„Београд има много среће због тога што се налази на две реке. Сви чекају да се сплавови отворе јер је то први знак лета. Чим лето почне, сплавови су обавезна места за посету. Они представљају откуцаје срца града“, истакао је за Би-Би-Си.