Деци Аустралије од данас забрањене друштвене мреже: Власт поручује: Пратићемо све – да ли се више друже, баве спортом

Према новом аустралијском закону, који је ступио на снагу 10. децембра, платформе друштвених мрежа морају да покажу да су предузеле „разумне кораке“ да деактивирају налоге које користе лица млађа од 16 година и да спрече отварање нових налога, како би избегле казне до 49,5 милиона аустралијских долара (32 милиона долара).

Очекује се да ће нека деца – и њихови родитељи – прекршити забрану, али нема последица ни за једне ни за друге.

Премијер Ентони Албанезе рекао је да је то „дан поноса“ за Аустралију.

„Ово је дан када аустралијске породице поново преузимају моћ од ових великих технолошких компанија. Они тврде да је право деце да буду деца и да родитељи имају већи душевни мир“, рекао је Албанезе за Еј-Би-Си. Али је признао да „неће бити једноставно“.

Десет платформи друштвених мрежа које су забрањене у Аустралији за млађе од 16 година – Инстаграм, Фејсбук, Тредс, Снепчет, Јутјуб, Тик-ток, Кик, Редит, Твич и Икс – кажу да ће се придржавати забране, користећи технологију за проверу старости како би идентификовали особе млађе од 16 година и суспендовали њихове налоге, али не верују да ће то учинити децу безбеднијом.

Које платформе нису укључене

Уз листу забрањених сајтова налази се и листа платформи које се још увек не сматрају делом забране. То су Дискорд , Гит-хаб (GitHub), Гугл учионица (Google Classroom), ЛЕГО плеј, Месинџер, Пинтерест, Роблокс, Стим (Steam) и (Steam Chat), Вотсап и YouTube Kids.

Одлуку да се Роблокс изостави многи Аустралијанци виде као загонетан избор, с обзиром на недавне извештаје у којима се тврди да су деца била мета одраслих предатора у њиховим играма.

Комесарка за електронску безбедност, Џули Инман Грант, рекла је да су разговори са компанијом „Роблокс“ почели у јуну и да је договорено да се уведу нове контроле које се овог месеца уводе у Аустралији, Новом Зеланду и Холандији, а на другим местима у јануару.

Корисници ће морати да потврде своје године да би омогућили функције ћаскања и моћи ће да ћаскају само са неким сличних година.

Како платформе идентификују кориснике млађе од 16 година

Забрањене платформе су већ имале добру представу о томе ко користи њихову услугу на основу датума рођења који су корисници унели приликом отварања налога, али нови закон захтева од њих да активно провере своје године.

То је изазвало приговоре неких одраслих корисника који су забринути да ће бити замољени да провере своје године. Тест технологије за проверу старости, спроведен почетком ове године, убедио је владу да се провере старости могу обавити без угрожавања приватности.

Платформе проверавају године путем видео селфија уживо, имејл адреса или званичних докумената. Према подацима компаније за верификацију старости „Јоти“ (Yoti), међу чијим клијентима је и „Мета“, већина корисника бира видео селфи који користи податке о лицу за процену старости.

Како деца реагују

Неки траже алтернативне платформе које нуде сличне услуге које нису забрањене.

Јоуп (Yope), платформа за дељење фотографија, саопштила је да је привукла 100.000 нових корисника из Аустралије путем усмене предаје, док се предстојећа забрана приближавала. Лемон-ејт (Lemon8), платформа слична Тик-току, такође у власништву „БајтДенса“, такође је тинејџерима једна од резервних опција.

Обе платформе је упозорио комесар за е-безбедност. Из Лемон-ејта кажу да ће се придржавати нових аустралијских закона, док Јоуп сматра да се забрана не односи на њихову платформу јер не дозвољава размену порука са странцима.

Комесарка за е-безбедност каже да се листа забрањених сајтова развија и да би се нови сајтови могли додавати како добијају на популарности или нуде нове услуге.

Флуидна природа листе и подстицај другим оператерима да се побрину за милионе тинејџера који траже алтернативе, изазвали су критике да је влада изабрала само делимично и површно решење, које ће дати само привремено побољшање.

Саветници за младе и групе за подршку забринути су да ће деца која се ослањају на друштвене мреже ради инклузије завршити у нерегулисаним дигиталним просторима, где постоји још мање заштитних мера, и прате куда ће отићи.

Који су наредни кораци владе

Део мотивације за забрану био је да се деца искључе са друштвених мрежа и виртуелног света и више ангажују у стварном свету, а то је нешто што званичници планирају да мере.

„Пратићемо све, од тога да ли деца више спавају, да ли се више држе? Да ли узимају мање антидепресива? Да ли читају више књига? Да ли излазе напоље и баве се спортом?“, рекла је комесарка за е-безбедност Инман Грант прошле недеље за Сиднејски дијалог.

Али је рекла да ће такође пратити нежељене последице.

„Да ли иду у тамне делове веба и какав је исход?“

Шест стручњака из Лабораторије за друштвене медије Универзитета Станфорд сарађиваће са комесаром за е-безбедност како би прикупили податке, а цео процес ће прегледати независна академска саветодавна група од 11 академика из Сједињених Држава, Уједињеног Краљевства и Аустралије.

Универзитет Станфорд је саопштио да ће његов приступ, методе и налази бити објављени на увид истраживачима, јавности и креаторима политике широм света.

„Надамо се да ће генерисани докази директно подржати и информисати доношење одлука других земаља док настоје да промовишу безбедност деце на мрежи у својим јурисдикцијама“, наводи се у саопштењу универзитета.