Историјски дан за Међународну свемирску станицу – осам летелица истовремено у орбити
Међународна свемирска станица (МСС) доживела је један од значајнијих тренутака у својој историји. Први пут откако је станица почела да се гради 1998. године, сви њени модули за пристајање истовремено су били заузети. Овај догађај представља изузетно сложен логистички и оперативни подухват, изведен кроз сарадњу више свемирских агенција и различитих типова летелица које су у истом тренутку биле спојене са лабораторијом у орбити.
Како изгледа Међународна станица са осам летелица?
Станица је била окружена комбинацијом теретних бродова и капсула за превоз астронаута. Две Драгон летелице компаније „Спејс екс“, једна намењена превозу посаде, а друга за допремање опреме и научних експеримената, биле су привезане на америчком сегменту станице.
Уз њих, ту је и амерички теретни брод "Cygnus XL", који је претходно морао бити привремено премештен роботизованом руком Canadarm 2 како би се створио простор за долазак руског брода са посадом.
На јапанском пристајном отвору налазила се летелица "HTV-X1", нови теретни брод јапанске агенције JAXA, који је допремио велику количину истраживачке опреме и залиха.
Руски сегмент имао је четири возила – два теретна брода „Прогрес“, задужена за допремање горива, резервних делова и хране и два „Сојуз“ брода која се користе за ротацију посаде и као спасилачка возила у случају хитних ситуација.
Оваква конфигурација, у којој је свих осам отвора за пристајање на станицу истовремено активно у употреби, раније није било могуће постићи, ни технички ни логистички.
То је посебно значајно када се узме у обзир сложеност координације између америчке Насе, руског Роскосмоса, јапанске Jаxе и комерцијалних компанија.
Десеточлана посада
Са доласком „Сојуза МС-28“ крајем новембра, број чланова посаде на Међународној свемирској станици порастао је на десет.
Три нова члана су Крис Вилијамс астронаут Насе и космонаути Роскосмоса, Сергеј Куд-Сверчков и Сергеј Микаев. Они ће остати у орбити до јула 2026. године. До тада ће проучавати како живот у микрогравитацији утиче на крвоток у рукама и ногама, учествовађе у биолошким и медицинским експериментима, а задатак им је и да посматрају понашање материјала у свемиру.
На станици је и други „Сојуз MS-27“ чији се боравак у орбити ближи крају. Планирано је да МСС напусти 8. децембра, а са њим кући иду астронаут Насе Џони Ким и космонаути Роскосмоса Сергеј Рижиков и Алексеј Зубрицки.
"Cygnus XL" ће остати прикључен за станицу најраније до марта 2026. године, када ће безбедно одлетети и уништити до пет хиљада килограма отпада сагоревањем у атмосфери.
Дакле, свака летелица од осам прикачених има своја задужења – од испоруке пошиљки, замене посада, спровођења научних пројеката, до подршке дуготрајним мисијама. Овај неуобичајен, готово „саобраћајни шпиц“ у орбити показује колико се темпо активности на станици повећао у последњим годинама.
Догађај који је важан за будуће мисије
Попуњеност „паркинга" на Међунардоној свемирској станици указује и на еволуцију свемирских операција. МСС је дизајнирана да подржи велики број мисија, али никада раније није био истовремено оптерећен до овог нивоа. То показује да станица и даље остаје централни елемент међународне сарадње у свемиру.
Пуна попуњеност прикључних места важна је и због тога што симулира услове који се у будућности очекују на већим и комплекснијим станицама, попут планираних комерцијалних орбиталних конструкција или евентуалних лунарних платформи.
Тестирање овакве координације сада омогућава развој нових процедура за сигурнији и ефикаснији рад са већим бројем летелица.
Нови бродови у реду за пристајање на станицу
Када станицу напусте бродови чија се мисија ближи крају, отвори за пристајање ће само привремено бити ослобођени јер нови бродови већ чекају у реду за лансирање.
Својеврсни рекорд у броју летелица које су истовремено на Међународној свемирској станици наговештава да ће се сличне ситуације вероватно догађати све чешће. Са све већим бројем мисија, приватних компанија и међународних партнерстава, МСС остаје најпрометнија и најразвијенија свемирска лабораторија у историји човечанства.
Коментари