Будућност новинарства, од пера до кода – човек са идејом, машина са брзином

У редакцијама данас постоји невидљиви колега – софтвер који никада не спава и може да прегледа стотине извора у секунди. Реч је о вештачкој интелигенцији која помаже новинарима да пронађу кључне податке, напише наслов и да предлог теме.

„Новинарски рад у данашње време је у огромном проценту сконцентрисан на рачунар и на комуникацију са базама података. Вештачка интелигенција је изузетно добра у томе да те ствари које компјутери имају унутра или су њима нахрањени испоручи човеку, односно да са њима направи неки садржај који је користан. Тако да ће њена улога у том смислу комуникатора између нас и података којима хранимо компјутере бити све већа и већа и могућности како ти подаци да се прераде“, наводи главни и одговорни уредник интернет портала РТС-а, Зоран Станојевић.

Вештачка интелигенција, ипак, није толико поуздан колега. Брзо размишља, али нема изражена осећања. Може да провери информације, али није у стању да напише једну топлу људску причу, јер је ипак део са емоцијама резервисан за новинара.

„Многе ствари за које је потребно време да се произведу сада могу да се произведу за неколико секунди, под условом да имамо податке, да је неки новинар дошао до некаквих сазнања, то је оно што је најважније. Уколико он то има вештачка интелигенција од тога врло брзо може да направи новинарски производ. пристојног квалитета“, каже Станојевић.

Додаје и да се подразумева да ће најбољи новинарски производ бити онај који је произвео новинар од почетка до краја, али да вештачка интелигенција има предност брзине извештавања, због чега ће се процес производње вести у великој мери пребацити на вештачку интелигенцу.

Некада оловка и папир, а данас познавање алата вештачке интелигенције, новинарство се као и друге професије прилагођава будућности, али ипак за добру причу, репортажу па чак и вест, потребан је новинар са идејом, емоцијом и занимљивим подацима, а вештачка итнелигенција је ту само да помогне.

„Новинари будућности треба да знају основне новинарске ствари, да се врате и да буду новинари из прошлости. Они морају да знају зашто раде свој новинарски посао, а не да се баве тиме како компјутер да употребе. Компјутер ће све више бити у стању сам да заврши неке послове, а ми морамо да знамо зашто нешто питамо, зашто је нешто вест, зашто је нешто битно и како то треба објаснити људима“, истиче Станојевић.

Вештачка интелигенција може да буде моћан помоћник у прикупљању и обради информација, али причу и даље стварају људи. Новинарство остаје посао радозналих, критичких и промишљених умова, а технологија је ту да им помогне, а не да их замени.