Да ли ће „Тојота" у блиској будућности увести у производњу мотор на течни водоник

Највећи јапански и светски произвођач аутомобила „Тојота" направио је прошлог викенда још један технолошки искорак који би могао да јој донесе много добити у будућности и промени светску индустрију возила.

Током викенда, наиме, прототип „Тојоте" назван "korola H2 koncept" с мотором на унутрашње сагоревање који напаја течни водоник извезао је 468 кругова од по четири и по километра током трке дуге 24 часа, што је резултат готово раван класичним возилима на бензински погон.

„Тојота" је последњих година у тркама издржљивости, које се одржавају на стази у подножју вулканске планине Фуђи, учествовала са машинама на водонични погон. У почетку је у питању био водоник у гасном стању, који заузима пуно простора, због чега је њен аутомобил морао да носи кабасти резервоар и често и дуго стаје да би га напунио.

Међутим, од 2023. наовамо „Тојота" се такмичи са возилом, првим такве врсте у свету, чије је гориво течни водоник, који захтева знатно мањи резервоар од истог елемента у гасном стању.

Историјски успех

Ипак, то необично, иновативно возило „Тојоте" прошле и претпрошле године није успело да извезе више од 358 кругова. Ово због више техничких потешкоћа које поставља коришћење водоника у течном стању, од којих је најозбиљнија следећа: да би се тај гас без укуса, боје и мириса претворио у течност и држао у том стању потребна је врло ниска температура од најмање минус 253 Целзијуса, а тако хладно гориво брзо уништава цев која га упумпава у мотор. Отуд, у претходних пар трка „Тојотино" возило је било присиљено да проведе више сати у маханичарској радионици ради промене пумпе за гориво.

Овог пута, чини се, инжењери „Тојоте" су успели да сачувају пумпу, између осталог тако што су применили систем који аутоматски регулише количину горива који се убризгава у складу са снагом мотора коју захтева возач. Дакле, не само што „корола" на течни водоник није одустала од трке, већ ни пумпа за гориво није морала ниједном да буде замењена током трајања исцрпљујуће друмске битке у којој је учешће узело 60 четвороточкаша. Штавише, возило црне боје заузело је солидно 41. место у конкуренцији расних тркачких аутомобила на бензински погон.

Интересантно је да је првих 40 кругова трке њиме лично управљао председник компаније шездесетдеветогодишњи Акио Тојода, који је и сам пасиониран возач који годинама учествује у разним надметањима за воланима прототипова свог славног предузећа.

Бројне предности

Течан водоник и мотори који га сагорева имају више еколошких и економских предности: не само што је емисија угљендиоксида равна нули, а емисија оксида азота минимална, већ они уопште отварају могућност да мотори са унутрашњим сагоревањем, односно, бројне технологије које су поступно, током протеклих више од сто година, исплетене око њих, остану у употреби, чиме се могу избећи крупна, скупа технолошка престројавања на електрична возила.

Опстанак мотора са унутрашњим сагоревањем значио би и опстанак карактеристичне рике и турирања који су драги многим обожаваоцима ауто-мото трка и моћних машина уопште, а које су елиминисале тихе електричне погонске јединице.

Поред тога, течни водоник, мада, чини се, захтева тежу опрему од гасног, безбеднији је у смислу да нису потребни уређаји који одржавају притисак како се гас не би нагло ширио, односно, изазвао експлозију.

У „Тојоти", чији је подвиг у конструисању возила на течни водоник у јапанским медијима проглашен новим великим доприносом остварењу угљенично неутралног друштва, очекују да у будућности за око петину увећају корисност, односно, ефикасност те врсте горива и мотора и онда исте примене у масовној производњи камиона и грађевинских машина.

Треба напоменути да „Тојота" већ извесно време сарађује са компанијама из других области како би се што брже и ефикасније развила инфраструктура за складиштење и транспорт водоника. У том гиганту се надају и да би у будућности водоник могао да се црпи из геотермалних извора у самом Јапану и тако по први пут у историји домаће аутомобилске индустрије оствари самодовољност у снабдевању горивом.

Највећи извозник у држави и замајац читаве јапанске привреде „Тојота" тако наставља да ради на спровођењу филозофије Акија Тојоде који се већ дуго свесрдно залаже за истовремени развој више погонских технологија, укључујући ту и моторе са унутрашњим сагоревањем чије гориво је водоник, а не за искључиви фокус на електрична возила.

Крупне мане

Ипак, несумњиво је да велики технички изазови и даље постоје. Један је то да и течни водоник, мада када је простор у питању јесте економичнији од гасног, и сам због своје мале густине захтева велики резервоар, или, алтернативно, врло често пуњење резервоара стандардне величине.

Такође, пошто се, упркос термо изолацији, услед доста више спољне температуре хладни течни водоник неизбежно постепено загрева и прелази у гас, то практично значи да је возило које стоји више дана осуђено на губитак доброг дела горива путем испаравања иако се уопште не креће (ако се у њега не угради некакав систем за константно хлађење). То није проблем када су у питању трке, јер се натанковани течни водоник одмах брзо троши, али јесте прилична потешкоћа када су у питању обични путнички аутомобили и начин на који се они користе. 

Зато није чудно да инжењери „Тојоте" управо говоре о могућој примени течног водоника у камионима и грађевинским машинама, будући да ови омогућавају инсталирање већих резервоара и система за хлађење.

Но, ипак, не треба бити песимиста и дисквалификовати (течни) водоник из приче о путничким аутомобилима, јер не би било први пут да „Тојота", или неки други произвођач возила, реши одређени технички проблем који се чини физички несавладивим.