Читај ми!

Галаксија, рачунар који је пре 40 година ушао у наше куће

Пре тачно 40 година, представљена је „Галаксија“ у специјалном издању истоименог часописа који је носио назив „Рачунари у вашој кући“ и то уз значајан додатак – упутство за склапање овог рачунара. О развоју и утицају „Галаксије“ говорио је за РТС Саша Шепец, виши кустос у Музеју науке и технике.

Четири деценије су прошле од првог контакта „Галаксије“ са љубитељима технологије у старој Југославији, али многи је се и даље сећају.

У авантуру склапања рачунара по упутству из часописа упустило се 1983. године око 10.000 младих људи, што је чинило 10 одсто тадашњег укупног броја рачунара у Југославији.

Поводом 40-годишњице представљања рачунара Галаксија“, у Галерији Александар Деспић“, до 28. децембра, моћи ће да се види ауторски примерак.

У музејима време мало другачије тече, а ‘Галаксија’ се тек спрема за тај свој музејски живот, други живот. Информатичко доба је и даље отворена ствар. Не знамо куда све то води, а Галаксија ту налази своје место. Задатак је и нас у музејима и наших посетилаца да заједно радимо на томе и да видимо како се то развија“, објашњава Саша Шепец, виши кустос у Музеју науке и технике.

Много тога се променило за ових четрдесет година. Да бисмо стигли до ере вештачке интелигенције, макар на овим просторима, велики утицај имала је и „Галаксија“.

Микрорачунари – рачунари који нису заузимали пола куће

Према речима Саше Шепеца, био је то тренутак када су рачунари почели да улазе у наше домове.

Појава кућних рачунара, или како су их тада још звали микрорачунари, а звали су их микро зато што су пре тога постојали мини рачунари и велики рачунари 70-их и 60-их година. Ови рачунари су могли да стану у кућу и били су заиста намењени појединцу да га има у кући. Данас кад погледате изашао је из моде и тај термин кућни рачунар, јер смо све склонији томе да свако има свој рачунар“, објашњава Шепец.

Пре четири деценије, кућни рачунар је био уређај који користите сами код куће, а „Галаксија“ је и према својим техничким карактеристикама и времену кад је настала била актуелна, јер су се и у свету тада такви рачунари појављивали и развијали.

Ако се добро сећам, 1977. се појављује први ‘Еплов’ рачунар. Значи то је 5-6 година разлике. У Европи су најпознатији били ‘Синклeрови’ рачунари ZX-81, па онда ‘Спектрум’. И то су били најпопуларнији рачунари и код нас, уз ‘Галаксију’“, истакао је гост Јутарњег програма.

Забрана која је довела до напретка

Посебне политичке и економске околности условиле су и омогућиле развој и успех домаћег кућног рачунара.

„У то време, Југославија је поставила царинске баријере баш за електронску опрему. Био је забрањен увоз. Настојала је да штити своју производњу, која је можда у том тренутку већ и посустајала. У тим околностима земља штити своје тржиште“, наводи Шепец.

Воја Антонић, инжењер електротехнике, који је и пре покушао да направи неки рачунар, израдио је чак и неколико пројеката, као и прототип за један рачунар L-82, у оквиру своје фирме у којој је тада радио. Међутим, тај рачунар је процењен као превише скуп да би изашао на домаће тржиште.

Како Шепец истиче, Антонић је схватио да мора да покуша да направи што јефтинији уређај који би онда могао да буде доступан ширем тржишту и да се понуди уз концепт самосклапања. „Галаксију“ зато није могао да има онај ко нема лемилицу и ко није вешт у руковању њом.

„Не треба заборавити да је Воја Антонић био глава тог пројекта, човек који је рачунар пројектовао и изумео, да тако кажем. С друге стране, ту је и Дејан Ристановић, тада студент електротехнике, који је био реч ‘Галаксије’. Он је новинар који је писао о рачунарима још у часопису Галаксија и који је уредио и написао скоро све у првом специјалном броју који је тада изашао – Рачунари у вашој кући“, нагласио је Шепец.

Према његовим речима, велики допринос дао је и радијски новинар и водитељ Зоран Модли, који је у својој емисији емитовао програме за „Галаксију“.

Прозор у свет информатике и упознавање са игрицама

„Програми су пуштани у етар. То је чудно звучало, тешко је описати неком ко то никад није чуо, тај звук. Кад се то сними на аудио/касету, програм је потом могао да се учита у рачунар“, објаснио је Шепец истичући да су током прве половине осамдесетих година, рачунари, и „Галаксија“ и инострани модели, имали две примене – играње игрица и учење програмирања.

Училе су се команде за програмски језик Бејзик, корисници су могли сами да праве мале програме, који су опет најчешће били неке мале игре.

„То је машина која је једва била за нешто корисна, али може се рећи да је имала озбиљну педагошку вредност и да је управо уводила младе људе у свет информатике, рачунарства. Као што видимо, то је имало далекосежне последице“, закључио је Шепец.

Виши кустос Музеја науке и технике Саша Шепец позвао је све да посете изложбу која траје до 28. децембра, али и поручио онима који имају „Галаксију“ на тавану или у подруму и није им потребна да могу да је донирају Музеју.

четвртак, 25. јул 2024.
28° C

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару