Роботи стижу у школске клупе!

Роботи, као помоћ наставницима информатике, стижу у школске клупе. Ђаци ће се по први пут уверити да програмирање није апстрактно, јер ће оно што су испрограмирали извршавати роботи. Досад се за ту обуку пријавило више од 400 наставника, а план је да сви наставници информатике буду укључени, али и да свака школа добије по пет робота. Међутим, поставља се питање колико је то изводљиво?

То јесте дечји аутомобил, али није играчка. То је асистент наставницима информатике који помаже ђацима да разумеју програмирање.

„Робот је идеалан алат за учење кодирања, у смислу да деца помоћу платформе која је врло једноставна и шарена, што је њима примамљиво, могу да испрограмирају робота, односно његове различите функције. Робот сад има разне могућности, дакле има ЛЕД лампице које може да пали, има електромоторе помоћу којих се покреће, има сензор за раздаљину да може да препозна колико је далеко од неке препреке. Деца, док програмирају његове сензоре, размишљају на алгоритамски начин који ће касније користити ако се буду бавили информационим технологијама“, објашњава Миомир Попесков, предавач у Центру за креативно размишљање „Кликер“.

„М-бот“, како му је име, може се склопити за свега десетак минута. На рачунар се повезује блутутом или вај-фајем, а заснован је на „скречу“ – најједноставнијем програмском језику на свету. Намењен је деци од петог до осмог разреда.

„Деца имају програм који се налази на самом компјутеру и у том програму ређају наредбе, односно програмирају шта ће робот да ради. Касније се те наредбе пребацују на плочу коју има робот и он онда извршава наредбе које су му задали“, кажу у „Кликеру“.

Да је учење увек занимљивије уз игру, показује и овај робот. Он се састоји од готово 40 делова, а може се програмирати да прати линије, избацује лоптице и заобилази препреке. А уз њега ђаци неће заобилазити своје обавезе, бар се томе надају наставници. Обуку за програмирања робота до сада је прошло око сто наставника из осамдесетак школа.

„У разговору са децом и објашњавању зашто ја данас нисам ту и где идем да научим да програмирам роботе, они су, заправо, били одушевљени до те мере да сам чак добила молбу од једног дечака да се распитам како он може да купи за себе 'м-бота' да би он то радио код куће. Тако да, мислим да ће ово заиста да покрене велико интересовање и да ће донекле да подстакне још више интересовање за наш предмет који, нажалост, нема адекватну позицију у односу на остале предмете и није у складу са интересовањима деце“, наводи Светлана Јакшић, наставница информатике у ОШ „Никола Тесла“ у Винчи.

„Врло је добро за децу да на практичном примеру погледају шта то раде они на оловци, папиру, сад већ и на рачунарима, а то до сада нису имали прилике. Мислим да је ово сјајна прилика да виде практично како то ради, како функционише, како се креће, шта то они заправо раде кроз програмирање", истиче Немања Драгићевић из ОШ „Милан Муњас“ из Уба.

План је да сви наставници информатике из 1.250 основних школа у Србији прођу обуку, као и да на крају свака школа добије по пет „м-ботова“. Али колико је тај план реалан?

„И није то толико неизводљиво. Ово је јефтина технологија, један 'м-бот' кошта 100 евра да би се набавио и увезао. То је, на нивоу школе, 500 евра донације, што је могуће обезбедити и од локалних привредника, чак и да то саме школе организују. Оно због чега се ми укључујемо је зато што имамо већи капацитет да дођемо до институција, до неких донатора с којима смо претходно били у контакту и код којих имамо неку дозу кредибилитета“, објашњава Небојша Глишић, координатор акције „Битка за знање“.

Робот уместо табле само је први корак у иновацијама. Kрајњи циљ је да деца сама праве роботе са специфичним наменама. Баш као што су ђаци у Хрватској направили робота који кува супу, а активира се СМС-ом.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 22. април 2024.
5° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво