Необичaн јапански тенк најубојитији оклопњак на свету?

Познат као „модел 10“, јапански тенк четврте генерације јединствен је у свету по томе што не само непогрешиво погађа мете из покрета, већ и може да неутралише противника док прави изразито оштре заокрете какви се виђају у вожњи скијашке дисциплине слалом. Том приликом тело тенка врши промене правца, док купола остаје непокретна, с топом све време усмереним у мету.

Овај необични оклопњак ушао је у производњу 2010. године, по чему је и добио назив, а прве испоруке јединицима почеле су 2012. То је први тенк који је у потпуности произведен у Јапану, јер су у прошлости оклопне снаге те земље користиле немачке и британске топовске цеви.

Возило обједињује најнапредније технологије из области машинства, електронике и оптике, па су јапански војни коментатори, од којих неки моћ тенковских јединица сматрају „барометром ударне снаге једне земље“, с правом на њега поносни, називајући га „драгуљем јапанске технологије“.

Инжењеријска уметност

„Моделу 10“ поготке у центар мете при наглим променама смера кретања омогућавају два изузетна квалитетно урађена техничка система. Један је активно хидрауличко-пнеуматско вешање какво је коришћено код болида „Формуле 1“.

Оно одлично апсорбује потресе и вибрације, а код „десетке“ технологија је до те мере усавршена да цев топа калибра 120 милиметара готово уопште не подрхтава, па јапански тенкисти на демонстрацијама могућности свог оклопњака на њу самоуверено постављају чаше с вином знајући да их ни рад моћног мотора, ни ротирање тела тенка неће уздрмати, а камоли преврнути.

Јапански тенк фасцинира и својом способношћу да се спусти ниже када мирује, како је то некад чинио популарни „Ситроенов“ аутомобил „ајкула“, како би био мање уочљив и како би га теже погодили.

Други битан елемент су сјајне нишанске справе. „Десетка“ поседује видео-камере високе резолуције које омогућавају прецизно аутоматско праћење циља, тако да купола и топ, без обзира на бројне, оштре заокрете и сталне промене места у простору, увек остају уперени на мету. То практично значи да она може да бежи од противника, али да противник не може да бежи од ње.

Бирање мете врши се једноставним упирањем прста на објекте приказане на видео-панелу који је осетљив на додир. Све остало компјутер учини сам тако да посада која броји три члана не мора да губи време на одређивање раздаљине.

Осим тога, командир тенка на располагању има посебну камеру која је инсталирана на крову куполе и која се ротира 360 степени, тако да у сваком тренутку може да има преглед читавог бојишта без помаљања главе.

„Десетка“ је опремљена модуларним оклопом – оклопом који се састоји из плоча, односно компонената које могу да се уклањају и поново монтирају, што омогућава промену конфигурације оруђа и брзу замену у борби оштећених делова оклопа. Такође, уклањање дела оклопа тенк чини лакшим, што поједностављује и убрзава његов транспорт камионима.

Одбрамбрена доктрина проузроковала мане „модела 10“?

Ипак, тај невероватно покретљив и прецизан гусеничар са врхунском електроником и оптиком није без мана у поређењу са другим сличним оруђем. Трошкови развоја и производње далеко су надмашили планираних шест и по милиона долара по комаду, па „модел 10“ сада, по изласку са производних линија, кошта више од 11 милиона долара.

Даље, док су се у годинама након завршетка Првог заливског рата Американци и Немци одлучили за јачање оклопа, услед чега су окоснице њихових ударних снага „М1A2 абрамс“ и „леопард 2“ у новијим верзијама достигли тежину од више од 60 тона, јапански конструктори су 1996. године добили задатак да пројектују лакши тенк велике покретљивости.

Тако, „модел 10“ без додатне опреме тежи само 44 тоне, а његова погонска јединица снаге 1.200 коња носи конструкцију дужине 9,4 метра и висине 2,3 метра брзинама до 70 километара на час.

Поједини војни коментатори у Јапану зато оцењују да „модел 10“ има танак оклоп и да је рањив на мине и импровизоване експлозивне направе које су честе у окршајима са герилом, нарочито у борбама у урбаним срединама. Према њиховој оцени, у „моделу 2010“ остварен је напредак у односу на претходни тенк јапанске производње, који је ушао у употребу почетком деведесетих, када су у питању офанзивне могућности, али није довољно учињено у циљу унапређења одбрамбених способности. 

Недовољна заштита и непровереност у ратним условима јесу разлози зашто аналитичари са Запада, упркос фантастичној прецизности и покретљивости „десетке“, у целини, у својим оценама дају благу предност најновијим верзијама „леопарда 2“ и „М1А2 абрамса", па и британском „челeнџеру 2“ и израелској „меркави“.

Међутим, може се рећи да, ако јапански војни планери нису довољно узели у обзир могућност герилског сукоба, за то постоји оправдани разлог. Нaиме, послератна јапанска војна доктрина, у складу са уставом и законима државе, предвиђала је искључиво вођење одбрамбеног рата на сопственој територији, што подразумева пријатељско окружење.

Такође, у време пројектовања тенка још су важила и строга ограничења на извоз оружја којих се Јапан својевољно придржавао због своје непријатне ратне прошлости, па је било незамисливо и да би нека страна земља могла да купи „десетку“ и њоме води рат против гериле.

Међутим, управо прошлог месеца владајућа коалиција издејствовала је усвајање новог пакета закона који ће, први пут након Другог светског рата, омогућити јапанским оружаним снагама да учествују у колективној одбрани са Сједињеним Америчким Државама и другим савезницима и у случају када њихова земља није директно нападнута.

Прошле године, влада је донела и одлуку да се ослободи највећег дела стега када је у питању извоз наоружања и потпише низ споразума са савезничким државама о размени војне технологије. Те промене у одбрамбеној доктрини и политици сигурно ће имати утицаја и на приступ у развоју борбених средстава.