„Срце у кутији“ куца док се не пресади

Часопис MIT Technology Review објавио је детаљни текст о уређају: „'Срце у кутији' помоћу цевчица и кисеоника пумпа крв и електролите у срце тек преминулог пацијента и омогућава органу да настави да функционише“.

Нови систем одржавања органа успешно је искоришћен у најмање 15 случајева трансплантације у Британији и Аустралији, а треба да буде одобрен и у САД.

Све до сада, срца коришћена за трансплантацију била су вађена из пацијената који су доживели мождану смрт. Она од преминулих пацијената сматрана су као превише оштећенa и неискористива.

Једном одстрањена, срца су складиштена и транспортована на ниским температурама како би се избегла деградација ткива.

Међутим, са уређајима који би одржавали орган топлим и функционалним, попут „Срца у кутији“, могао би да се повећа укупни избор искористивих срца за око 30 одсто.

Постоје два проблема. Први је што уређај кошта 250.000 долара што га тренутно ограничава, све док не почне масовнија производња.

Други проблем је етичке природе. Питање медицинске етике је: „Колико хирурзи треба да чекају пре него што изваде срце из преминулог пацијента“.

Главна дилема је у томе што како нечије срце може да се сматра мртвим, када након вађења оживи у неком уређају и касније настави да куца у другом човеку.

Роберт Труог, етичар са Универзитета „Харвард“, каже да је та дилема оправдана, али да је већина пацијената, од којих би потенцијално могла да буду узета срца, умрла од других узрока невезаних за срце.

Према његовим речима, коначна одлука је на члановима породице.