Роботи замењују пилоте у авиону?

Америчке агенције већ раде на експериментима у којима роботи или оператери на даљинско управљање замењују копилота или пилота у кокпиту, наводи Њујорк тајмс додајући да је све мања потреба за људским особљем у пилотској кабини услед развоја технологије сензора, рачунара и вештачке интелигенције, преноси Танјуг.

Комерцијална авијација је, наиме, већ аутоматизована у великој мери. Савременим летовима, углавном, управљају рачунарски аутопилоти који прате позицију авиона на основу сензора покрета и система за навигацију, које по потреби исправља џи-пи-ес.

Софтверски системи се, такође, користе за приземљавање комерцијалних летова, пише амерички лист.

Недавно истраживање показало је да пилоти у летелицама „боинг 777“ просечно седам минута током лета користе ручно управљање док пилоти у авионима „ербаса“ пола сата потроше на ручно управљање.

Комерцијални летови постају све „паметнији“

„Авион 'Ербаса' зна довољно да не удари у планину“, каже професор аеронаутике и астронаутике на Институту за технологију у Масачусетсу Дејвид Миндел.

Према његовим речима тај ваздухоплов има систем упозорења, који се обраћа пилоту, али не преузима контролу, мада то може у случају потребе.

Пентагон је, наиме, већ лансирао софтвер за аутоматско пилотирање у борбеним авионима „Ф-16“, који има аутоматски систем за избегавање сударања с тлом и који је, наводно, спасао летилицу и њеног пилота у новембру прошле године у сукобу са снагама Исламске државе.

Од 2013. године војни арсенал Пентагона који је уложио огромна средства у развој авиона-робота, броји више од 11.000 дронова.

Беспилотне летелице, ипак, најчешће раде на даљинско, а не аутоматско управљање.

Насини научници истражују и коришћење оператера за даљинско управљање уместо копилота на комерцијалним летовима што би значило да контролор лета на земљи може попут „диспечара“ да управља десетинама летова истовремено, као и да приземљи авион уколико се нешто деси пилоту.

„Да ли можемо да имамо авион с једним пилотом с могућношћу да даљинским управљањем контролишемо летелицу са земље и да то буде безбедније од данашњих система? Одговор је - да“, сматра професор Универзитета Дјук и некадашњи пилот „Ф-19“ авиона Мери Кумингс, која ради као истраживач у пројекту Дарпе.

Системом аутоматског управљања авиона може се, такође, уштедети велика количина новца јер, како се наводи у извештају стручњака Насе, трошкови рада на позицији копилота у 2007. години износили су неколико милијарди долара у светским авио-компанијама.

Удружење пилота, међутим, поручило је у писму америчком Сенату прошлог месеца да пилот може да види, осети, чује или наслути показатеље неког проблема и почне да планира акцију пре него што проблем установе сензори или неки индикатори.

„Технологија такође кошта“, нагласио је ванредни професор космичког инжењеринга на Институту за технологију у Џорџији на Насином симпозијуму додајући да „више технологије у кокпиту значи већу могућност квара те исте технологије“.

Ипак, поставља се питање да ли би путници сели у авион којим пилотирају роботи или људи десетинама хиљада миља од кокпита.

„Људи траже људе“, закључује професорка Кумингс.