Наши научници позвани да учествују у изради сонде за Јупитер

Весна Црнојевић Бенгин, један од оснивача тог научног центра, навела је да је баш у току недавне промоције ексклузивног и за нашу земљу веома важног научног пројекта „Антарес“, стигао позив из Европске свемирске агенције (ЕСА) да учествује у припремама за прву мисију ЕСА на Јупитер 2022. године.

Научници Центра „Биосенс“ позвани су да направе „компоненту за термални менаџмент“ за сонду која ће бити упућена на највећу планету Сунчевог система, истакла је професорка Весна Црнојевић Бенгин за Танјуг.

Објаснивши да је та компонента неопходна јер се сонде греју, како својим радом тако и од Сунца, она је додала да ће наши истраживачи у том поступку примењивати технологију микроелектромеханичких система (МЕТ).

„То је за нас невероватна прилика. Сам тај осећај да ће нешто што ћете радити отићи у свемир, путовати бесконачно далеко и трајати вечно, испуњава нас великим поносом и нашим истраживачима пружа невероватне могућности“, каже професорка, која је руководилац пројекта „Антарес“.

Шанса за српску науку и младе научнике

Центар „Биосенс“ са укупно 68 врхунских истраживача, који постоји и успешно ради осам година, добио је недавно овај пројекат у оквиру "Timing" позива Европске комисије (ЕК) и то у изузетно оштрој конкуренцији научних институција из земаља чланица ЕУ.

„То је заиста један елитни пројекат којим ЕК жели да изабере и створи десетак европских центара изврсности, што значи да наша земља и наша наука имају велику шансу да буду на мапи европских врхунских научних истраживања“, нагласила је професорка.

ЕК ће, како је подсетила, тај пројекат у првој фази финансирати са око пола милиона евра, а након оцене бизнис плана, који ће јој доставити центар „Биосенс“, очекује се чак 30 милиона евра за нову опрему и отварање нових радних места у области науке.

То ће, како истиче професорка, знатно допринети успоравању „одлива мозгова“, односно одласку из Србије младих и изузетно талентованих научника и стручњака. 

Она је напоменула да овај центар, који је до сада остварио више од 20 међународних пројеката, не само да је успео да у нашој земљи задржи више од 60 младих кадрова него и успешно привлачи наше истраживаче из иностранства да се врате, па чак запошљава и странце.

„Кроз пројекат 'Антарес', чији је један од основних циљева трансфер знања из науке у привреду, пре свега у пољопривреду, пружа се огромна шанса пре свега српској науци, али ће од тога велике користи имати и наше окружење“, истиче професорка.

Основно усмерење овог центра Универзитета у Новом Саду, који има најсавременију опрему и изузетно посвећене стручњаке, јесте развој савремених информационих, комуникационих и сензорских технологија и њихова примена у пољопривреди, као најзначајнијој привредној грани наше земље.

Професорка додаје да се те технологије увелико примењују у свету, јер је растућем човечанству неопходно обезбедити довољне количине хране и питке воде у условима када то више није могуће ширењем обрадивих површина него је потребно повећавати ефикасност аграра, применом нових научних знања и метода.

Многа научна истраживања Центра „Биосенс“ већ имају практичну примену у нашим пољопривредним компанијама, пре свега она која се односе на усавршавање система за наводњавање, мониторинг животне средине и усева.

Професорка Весна Црнојевић Бенгин захвалила је Министарству науке и покрајинском секретаријату за науку на досадашњој великој подршци том центру: „Та подршка је неопходна, поготово у овом тренутку када желимо да направимо велику научну институцијукоја ће парирати најјачима, и то на европском нивоу“.