Кина корак ближа суперсоничним подморницама

Нова технологија коју је развио тим научника из Лабораторије за комплексни проток и трансфер топлоте са Института за технологију у Харбину – могла би да омогући да се подморнице и торпеда под водом крећу изузетно великим брзинама.

Ли Фенгчен, професор механике, рекао је да због иновативног приступа тог тима они сада могу да креирају компликовани ваздушни „балон“ неопходан за брзо кретање под водом.

„Врло смо узбуђени због потенцијала који то са собом доноси“, навео је он додајући да има још много непознаница које треба решити. Вода изазива више трења и отпора при кретању него ваздух, што значи да се обичне подморнице не могу кретати брзо попут авиона.

Кинески професор подсећа се да је током Хладног рата совјетска војска развила технологију названу суперкавитација, која је укључивала стварање ваздушног балона око подморнице што би омогућило броду да избегне отпор воде.

Користећи ту технологију совјетски суперкавитациони торпедо назван „шквал“ могао је да достигне брзину од 370 километара на сат, што је било много брже од било ког обичног торпеда.

У теорији, суперкавитационо пловило могло би да достигне брзину звука под водом, или око 5.800 километара на сат, што би, према извештају калифорнијског Института за технологију из 2001. године, могло да смањи време путовања с једне на другу обалу Атлантског океана на мање од сат времена, док би за путовање с једне на другу обалу Тихог океана требало око сто минута.

Проблеми суперкавитације 

Међутим, суперкавитациона технологија се суочава са два велика проблема. Да би ваздушни балон могао да се формира и одржава, пловило мора да достигне велику брзину, близу 100 километара на сат.

Други проблем је тај што је изузетно тешко – скоро немогуће – да се бродом у балону управља конвенционалним механизмима попут кормила, зато што је потребно да цео брод буде „обавијен“ балоном, а уколико кормило не дотиче воду не може ни да усмерава брод.

Та два разлога су зато веома ограничила употребу суперкавитације, па се технологија употребљава на торпедима и пловилима без људске посаде.

Ли каже да је његов тим научника успео да реши оба проблема.

Када се нађе у води, пловило почиње да премазује своју површину специјалном течном мембраном. Иако вода временом троши ову мембрану, она би издржала довољно да се брод убрза до 75 километара на сат када би се ушло у суперкавитационо стање.

Течна мембрана би такође могла да помогне и у управљању подморницом, пошто би са прецизним контролисањем наношења течне мембране могли да се створе неравномерни слојеви на различитим деловима, чиме би се трење искористило за усмеравање пловила.

„Наш метод је другачији од било ког другог приступа, попут векторског погона. Комбинујући технологију течне мембране са суперкавитациом, успели смо да решимо многе проблеме и олакшамо управљање подморницом“, истакао је Ли.

Осим Кине и Русије, развојем пловила и оружја заснованог на суперкавитационој технологији баве се и земље попут Немачке, Ирана и САД.