Видео-игре, раме уз раме са осталим спортовима

Откад је људске културе, спорт је њен интегрални део. Спорт је био начин да се побегне од досадне свакодневице и издувни вентил за накупљени стрес и ненасилни начин решавања сукоба.

Наравно, увек има оних који су бржи, спретнији и јачи, који природно одскачу од других и желе да се докажу. Надметање је у људској природи. Антички Грци су чак осмислили и Олимпијске игре, догађај на коjeм су најбољи и најспремнији могли на демократски и уређен начин да покажу шта могу.

Сукоби, а понекад и ратови су се, уместо на бојном пољу, решавали на стадионима без проливања крви (понеки несрећни смртни случај, поломљени носеви и аркаде се не рачунају).

Сада, пар хиљада година касније, испливао је нови вид надметања, такав да улива исти ниво страсти и одушевљења који спорт вековима изазива у људима. Овај нови вид надметања се, међутим, не одиграва на терену, већ у виртуелном свету – свету видео-игара.

Дошли смо до тога да финална такмичења неких видео-игара имају наградне фондове као и најпрестижнији тениски турнири. Примера ради, финални турнир Дота 2, у којој се два тима од по пет играча боре до виртуелне смрти, ове године има наградни фонд од 10,5 милиона долара, а победници ће понети скоро половину износа.

Оно што је посебно занимљиво јесте чињеница да је наградни фонд сакупљен ситним донацијама играча и обожавалаца игре широм света.

Осим тога, електронски спортови (e-sports, како се називају у свету), имају бројну публику, окореле обожаваоце и праве правцате суперзвезде.

Ходајућа божанства

На недавно завршеном првенству у Бразилу, немачка канцеларка Ангела Меркел желела је да мотивише репрезентативце шаљући им пред сваки меч поруку подршке.

Премотајмо филм два Светска првенства уназад. Репрезентативци Јужне Кореје у Сеулу се спремају у свлачионици пред излазак на терен. А онда у свлачионицу улази неколико жгољавих и бледих младића.

Шта они траже ту? Они су професионални играчи Starcraft: Brood War игре и у Јужној Кореји имају статус миљеника нације. Дошли су да мотивишу фудбалску репрезентацију да да све од себе на терену.

Оно што би у другим земљама пред утакмицу играчима значила чињеница да им у свлачионицу уђу Леброн Џејмс, Коби Брајант, Дирк Новицки, Лионел Меси или Кристијано Роналдо, то је јужнокорејској фудбалској репрезентацији значио улазак њихових идола.

Колико су електронски спортови популарни у Јужној Кореји можда најбоље сведочи чињеница да је национални авио-превозник склопио уговор са компанијом „Близард“ да један део својих летелица офарба у мотиве и теме из Starcraft игрице.

Феномен популарности електронских спортова изражен је и у другим азијским земљама. Слично како су у античком Риму најбољи гладијатори били на гласу код богатих куртизана, данас су у Кини младићи који играју Дота 2 пожељнији од оних које то не занима.

Иако у Европи и САД играчи (баре за садa) још немају такав социјални статус, они се у одређеним круговима схватају изузетно озбиљно. Талентовани играчи могу да се надају професионалним спонзорским уговорима и рекламним премијама.

Зато нимало не чуди податак да су средином прошле године власти САД изједначиле играче видео-игара са традиционалним спортистима. У децембру је тако Јужнокорејац Ким „Вајолет“ Донг Хван постао први електронски спортиста коме је издата спортска виза на пет година која му омогућава да живи, такмичи се и зарађује у САД.

Очи у очи

Дворана Стејплeс центар у Лос Анђелесу. Громогласни узвици и навијање десетина хиљада људи. Професионални водитељи преносе сваки секунд напетог меча. Не, у дворани не играју плеј-оф Коби Брајант и дружина, већ је тим "СК1 Телеком Т1" управо победио у финалном окршају треће сезоне League of Legends тим "Royal Club".

Пренос меча је гледало чак 32 милиона људи широм света! Одмеравање снага, стрпљења, вештине. Радост на лицима победника, сузе у очима поражених. Ништа није фалило у односу на кошаркашке мечеве који се недељно одигравају у истом здању.

Прави окршај и спектакл. Истина, поседовање и играње видео-игре није нимало физички захтевно, али физичка спрема и атлетицизам су секундарна одлика спорта. Срж је надметање. Баш из тог разлога су неке од физички најзахтевнијих дисциплина, попут дизања тегова и гимнастике, далеко од популарности физички мање захтевних спортова који у себи имају елемент директног окршаја очи у очи. 

Исто тако, и многе видео-игре које немају ову карактеристику су много мање популарне од оних које је имају.

Као обожавалац и традиционалног и електронског спорта морам да кажем да волим концепт електронског надметања и не мислим да физичка спремност мора да буде услов здравог такмичења. Уосталом, многи признати спортови не захтевају неку претерану физичку спрему. Бејзбол, крикет, карлинг, голф само су неки.

Осим тога, битна карактеристика електронског спорта јесте физичка равноправност. Није битно да ли сте високи два или метар и по. Није битно да ли сте брзи или спори. Није битно да ли сте троми или агилни. И најважније, није битно да ли сте мушко или женско.

У арени где се сукобљавају мисли (јер се у сржи електронски спорт своди на брзину резоновања, одлучивања и притискања тастера на мишу и тастатури) једини део тела који је важан јесте онај који носите на раменима.

Чудесни свет виртуелне разоноде

Од скромних почетака Понга и Тетриса, преко Супер Марија и Стрит фајтера до савремених франшиза чија се вредност мери у милијардама, видео-игре су превалиле огроман пут.

На развоју игрица раде читави тимови, који неретко броје стотине људи директно укључених у процес стварања. Последњих година се ангажују и професионални сценаристи да пишу приче.

Визуелни ефекти и видео-делови толико су квалитетно урађени да неретко засењују и оно што излази из холивудске кухиње. За музику се често ангажују светски уметници и филхармоније.

Не чуди онда ни податак да се наредних година очекују високобуџетне адаптације у филмове у којима су окупљене врхунске глумачке поставе. Warcraft и Assassins Creed само су неки од њих.

А све са циљем да се пружи врхунски угођај. Оно што им иде у прилог јесте да у мору нових наслова који се појављују свако може да нађе оно што тражи. Стратегије, пуцњава, авантуре, MMORPG, FRP, симулације, вожње и спортови – за свакога понешто.

Уколико неко жели да се озбиљније посвети и открије да има талента за то, у будућности ће му бити све лакше. Електронски спортови ће несумњиво постајати све популарнији са доласком нових генерација. И ко зна, можда ће једног дана велико финале неке видео-игре пратити милијарду људи, колики је рекорд поставио окршај Немачке и Аргентине у Бразилу.

Треба напоменути и да, упркос чињеници да је виртуелна разонода постала озбиљан и уносан посао, њен крајњи циљ је врхунски угођај. Не морате да будете професионални гејмер да бисте уживали у њима, као што не морате да будете професионални фудбалер да бисте са друштвом изашли на оближњи терен и распалили лопту.

Најважније је да вам се нешто свиђа, да вас испуњава, задовољава. И наравно, да се сјајно забављате!