Почиње доба наноцелулозе!

У ову акцију се укључила хемијска индустрија, произвођачи папира и аутомобила, као и многе друге компаније укључујући грађевинске.

Њихов циљ је да усаврше процес добијања наноцелулозе и онда је искористе за производњу ауто-делова, грађевинских материјала, вештачких крвних судова, али и за многе друге намене.

Оно што је веома важно јесте што се наноцелулоза прави од дрвета, које представља обновљиви извор сировина, за разлику од гвожђа и других материјала потребних за прављење челика, а поврх свега је потпуно еколошки материјал.

Осим тога, добро је познато да Земља излазећег сунца муку мучи са сировинама које у највећој мери увози, а усавршавањем производње наноцелулозе Јапан би добио нови револуционарни материјал за који би сам могао да производи сировину.

Наноцелулоза је направљена хемијском обрадом влакана у дрвету, која се разлажу на делове који се мере у нанометрима, односно милионитим деловима метра. Можда најсликовитији пример јесте да је 100.000 пута тање од власи људске косе.

Осим што је лагана и јака, наноцелулоза је отпорна на деформације узроковане топлотом. Уз површинску заштиту неће бити никакве шансе да у случају квашења почне на труне.

Највећа предност наноцелулозе јесте што може да се прави од материјала који су досад били неискоришћени, попут пиљевине, као и стабљике житарица након жетве. Наноцелулоза је лагана и јака као и угљенична влакна, од којих се, примера ради, праве делови за авионе.

Проблем угљеничних влакана је што се добијају од нафте. Природно, произвођачи папира ће овде највише допринети јер имају највише искуства са дрвним влакнима, а сада користе нову технологију за производњу наноцелулозе. Компанија „Нипон пејпер индустриз" је већ почела прве тестове.

У радној групи коју је оформила јапанска влада налазе се представници највећих компанија: „Нипон пејпер индустриз", „Оџи холдинг", „Тојоте", „Мицубишија", „Мицуи кемикалс", „Денсо корп" и многих других.

Највећу конкуренцију Јапану на том пољу представљају САД, Канада и скандинавске земље предвођене Финском.

Јапанска влада жели да, као што је то случај са угљеничним влакнима, предухитри остатак света и постане лидер у производњи новог материјала. Толико су озбиљни у својој намери да је развој и производња наноцелулозе укључена у економску стратегију, коју је одобрио кабинет јапанског премијера.