Читај ми!

Швајцарски изум штити људску врсту

Авион „Солар импулс 2“, који може да лети дању и ноћу захваљујући енергији Сунца, представљен је у Швајцарској. Конструктори ове летелице поручују да њихов пројекат представља наду у могућност чистих технологија и обновљивих извора енергије, који ће заштитити људску врсту.

Експериментални авион са људском посадом, који не покреће фосилно гориво већ енергија Сунца, представљен је данас у Пајерну у Швајцарској.

Швајцарски конструктори и пилоти „Солар импулса 2“, Бертран Пикар и Андре Боршберг, поручили су током свечаног откривања летелице да тај авион, који своја четири електрична мотора са пропелерима напаја преко више од 17.000 фото-напонских ћелија, представља наду у могућност чистих технологија и обновљивих извора енергије - да једног дана заштите људску врсту.

„Увек говоримо да треба да заштитимо природу, али не брините, она може саму себе да сачува. Уколико једног дана на планети не буде више људи, природа ће наставити да живи. Зато морамо да заштитимо људе од свих проблема који могу да униште људска бића. Зато је подршка овом пројекту веома важна“, поручује Пикар.

Задатак који су Пикар и Боршберг поставили себи током наредних месеци јесте да што боље припреме летелицу и себе, како би средином следеће године облетели целу земаљску куглу са свега четири или пет слетања.

„Новина у овом пројекту јесте лет преко океана, који ће сигурно трајати барем пет дана и пет ноћи. Када будемо полетели са обала Кине, нећемо знати какво ће време да нас очекује, јер је пет дана предугачак период за прогнозу. Мораћемо да пронађемо начин да дођемо до друге обале по добром времену, јер овај авион мора да лети по релативно добром времену“, каже Боршберг.

Боршберг је подсетио да је авион базиран на обновљивим изворима енергије, што му омогућава да лети недељама и месецима, али да је за лет око света потребно и пилот да буде способан за тај изазов.

Како је објаснио, Пикар и он су се спремали на различите начине, користећи јогу, медитације, различите технике дисања.

„Намеравамо да имамо кратке периоде сна, од највише 20 минута, само када летимо изнад океана. То смо тренирали у симулаторима летења и ван њих, на великој надморској висини. Спавали смо шест пута по 20 минута, током 24 сата, четири дана заредом. Ту научиш много о себи и свако мора за себе да пронађе начин како да то постигне“, истиче Боршберг.

Говорећи о изазовима с којим се суочавао тим конструктора, Боршберг је истакао да је најтежи проблем било направити што лакшу летелицу, али и доћи до најбољег решења око којег ће се сложити сви учесници пројекта.

Када је реч о практичној и свакодневној употреби авиона на соларни погон, Боршберг је оценио да ће за то бити потребно време и подсетио да је требало да прође 25 година од првог лета браће Рајт, до Линдберговог прелета океана, као и још 25 година да у авиону на истој релацији буде 100 путника.

„Иста ситуација је и овде. Али шта можемо да урадимо јесте да технологију, која је развијена на овом пројекту, применимо и у друге сврхе. Пример је пена коју користимо за изолацију пилотске кабине од хладноће. Сада је користимо у фрижидерима широм света како бисмо смањили њихову енергетску потрошњу кроз изолацију. Примена ових технологија може да почне данас, не мора да чека до сутра“, закључио је Боршберг.

Летелица која је данас представљена је наследница „Солар импулса“, који је претходне четири године, од када је 2010. године конструисан, поставио неколико светских рекорда - први ноћни лет соларног ваздухоплова, који је трајао 26 сати, 10 минута и 19 секунди, затим први лет између континената - од Мадрида до Марока, али и од западне до источне обале Сједињених Америчких Држава.

Највећи успех „Солар импулса“ је остварио управо над северноамеричким континентом, 23. маја 2013. године, када је без капи фосилног горива, само уз помоћ енергије Сунца, прелетео 1.506 километара - од Феникса до Даласа.

Током тог лета, који је трајао нешто краће од 19 сати и којим је оборен светски рекорд у пређеној даљини једног соларног ваздухоплова, у кокпиту се налазио Андре Боршберг.

За разлику од прототипа, у чијој изградњи су коришћени постојећи материјали и технологије, „Солар импулс 2“ је захтевао развој нових материјала и конструкторских метода, попут нанотехнологије коју је произвела компанија "Bayer MaterialScience".

Та компанија постала је званични партнер на пројекту швајцарског „Соларног импулса“ 2010. године, од када више од 24 истраживача раде у лабораторијама компаније у Леверкузену, Дормагену и Крефелд-Уердингену, на идејама за лаке конструкције и енергетску ефикасност, попут делова пилотске кабине, крила и моторне гондоле.

„Солар импулс 2“ има распон крила 72 метра, већи од Боинга 747-8, тежину попут путничког аутомобила 2,3 тоне, величину кокпита 3,8 кубних метара, 17.248 соларних ћелија дебљине 135 микрона, четири литијумске батерије густине од по 260 ват-сати електричне енергије по килограму, а које су укупно тешке 633 килограма.

Према речима конструкторског тима, циљ „Солар импулс“ пројекта је да се покаже како истраживачки дух, иновативни материјали и чисте технологије могу да промене свет.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 22. септембар 2025.
21° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом