ЦЕРН гради гигантски сударач честица

Стручњаци Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), планирају да изграде нови подземни сударач субатомских честица који би био четири пута већи од постојећег Великог хадронског сударача (ЛХЦ).

Они предлажу да се пробије подземни тунел, дуг 100 километара који би кружио око Женеве.

Тунел би се протезао од Алпа на истоку, до планине Јура на западу, а пролазио би чак и испод Женевског језера.

Како преноси Би-Би-Си, стручњаци ЦЕРН-а одржали су прошле недеље састанак на којем су размотрили планове о изградњи новог суперсударача, далеко већег од ЛХЦ-а који је са својих 27 километара тренутно највеће научно постројење на свету.

Генерални директор ЦЕРН-а, доктор Ролф Хојер, рекао је да је дошло време да се размисли о новом постројењу, иако је ЛХЦ оперативан тек неколико година.

„Потребно је планирати много унапред јер су наши пројекти амбициозни и захтевају пуно истраживања и развоја“, рекао је доктор Хојер, наводећи пример ЛХЦ-а о којем је почело да се разговара још 1983, а у функцији је тек три године.

ЦЕРН-ов тунел од 100 километара само је један од предлога који ће бити разматрани у будућности.

Јапан и Кина су заинтересовани да се на њиховој територији изгради џиновски међународни колајдер.

Осим о величини и локацији новог пројекта, чији је циљ да се постигну енергије осам пута веће од енергија у ЛХЦ-у, стручњаци ће расправљати и о типу честица које ће се сударати у њему.

Цена изградње новога суперсударача није позната. Доктор Хојер је само у шали рекао да ће бити много јефтинији од железничког тунела испод превоја Сан Готард на којем се радови управо приводе крају и који ће бити најдужи тунел тог типа у свету. Он је свим учесницима пројекта саветовао да не износе никакве бројке у јавности.

„Било која процена коју бисте споменули била би погрешна, а што је најгоре, била би заувек запамћена“, истакао је доктор Хојер који се нада да ће пројекат привући партнере из целог света.

Прва фаза пројекта, у којој би се разматрала изводљивост понуђених предлога, требало би да траје око пет година.

За то време стручњаци ће располагати и новим подацима из ЛХЦ-а, на основу којих би у следећих пет година, требало донети одлуку о локацији, концептуалном дизајну и технологији новог сударача, као и обезбедити међународну подршку и финансирање.

Уз још 10 година за изградњу и инсталирање опреме, нова машина би могла да буде оперативна 2035. године, када ЛХЦ буде одлазио у пензију.