Шта је расплакало данског краља у Аустралији

За данску краљевску породицу посете Аустралији су бројне и најчешће приватне, јер је земља кенгура постојбина краљице Мери, где су се, током Олимпијских игара у Сиднеју, у једном бару, упознали тадашњи престолонаследник Данске и симпатична бринета милог осмеха, Мери Доналдсон. 

Ових дана краљевски пар је и у официјелној посети Аустралији, током које су прокрстарили овом земљом, од прелепих дивљих пејзажа на северу, преко престонице Канбере, до Мелбурна на југу и незаобилазне Тасманије, где је Мери рођена.

Петодневна посета, којом доминирају еколошке теме, почела је обиласком јединственог Улуру Ката Тјута националног парка, који је у власништву племена Анангу, те посматрањем спектакуларног заласка сунца над пешчаним стенама, које у сутон рефлектују све могуће нијансе црвене и наранџасте боје.

У Канбери је одржан и државни банкет,  на којем је краљ, у свом дирљивом говору који је, као свака бајка, почео са "било једном..." , подсетио присутне на посебне везе које две земље имају, откако је 2004. њихова сународница постала будућа краљица Данске.

Познат као емотивац,  који није могао да задржи сузе ни на сопственој свадби, Фредерик се и овога пута готово заплакао изговарајући следеће речи:

"У мом срцу Аустралија заузима посебно место од оног тренутка када сам ушао у тај бар и изгубио се у разговору који се никад није завршио. Мери, имала си храбрости да напустиш свој вољени дом и изградиш са мном нови на најдаљем могућем месту и због тога ћу ти бити вечито захвалан."

Да ли је ведра тамнокоса девојчица, која је детињство провела на плажама далеке Тасманије, могла да претпостави да ће једнога дана седети на трону једне европске државе?

Мери Елизабет Доналдсон је рођена као четврто дете професора математике и секретарице на Универзитету у Тасманији, а рану младост је углавном провела у предграђу идиличног назива Песковита увала, на том аустралијском острву. Била је спортски и музички тип, играла кошарку и хокеј на трави, свирала клавир, флауту и кларинет,  учила француски.

Завршила је трговину и право на тасманијском универзитету, а после су је послови, углавном рачуноводствени и менаџерски у рекламној индустрији, које је обављала за разне компаније, одвели у Мелбурн, па у Сиднеј.

Олимпијада 2000. године у том граду била је пресудна за њен живот, јер је у поменутом пабу, ни не знајући ко је, упознала данског престолонаследника који је, у друштву рођака углавном из шпанске и грчке краљевске породице, дошао да гледа врхунске спортске догађаје, али уместо тога -  загледао се у лепу Аустралијанку!

Попут удара грома, десила се љубав, која је у наредне две године одржавана на даљину, да би се 2002. године Мери преселила, прво у Париз, па потом у Копенхаген, где је радила за Мајкрософт, све док краљица Маргрете и формално није одобрила веридбу свог сина у октобру 2003. 

Краљевско венчање 14. маја 2004. у катедрали у Копенхагену било је прави спектакл, а многима је остало упамћено по томе што је срећни принц готово све време лио сузе радоснице, док је његова изабраница свечану церемонију издржала попут праве принцезе, достојанствено и грациозно.

У каснијим интервјуима признала је колико јој је било тешко у почетку. Осећала се помало усамљено, у потпуно другачијој средини и култури од оне у којој је одрасла, у земљи чији је тежак језик морала да савлада, и у улози у којој не само да никада до тада није била, него није ни сањала да ће икада бити.

Да би слика из бајке била потпуна, срећни пар је ускоро добио принове: 2005. сина Кристијана, 2007. ћерку Изабелу, а потом 2011. и близанце Винсента и Јозефину.

Откако је, после абдикације краљице Маргрете, пре две године,  њен супруг сео на дански трон, Мери је краљица без мане: децентна, елегантна и увек одмерена и истанчаног стила, без обзира на то што у њеним венама не тече ни кап "плаве крви".