Преминуо Роберт Редфорд, филмска глумачка и редитељска звезда

Његову смрт, у планинама изнад Прова, објавила је у саопштењу Синди Бергер, извршна директорка агенције за односе с јавношћу Роџерс и Кован ПМК. Рекла је да је умро у сну, али није навела конкретан узрок.

Са гађењем према холивудском приступу снимању филмова који је био „поједностављен“, Роберт Редфорд је обично захтевао да његови филмови носе културну и друштвену тежину, у многим случајевима чинећи да озбиљне теме, попут туге и политичке корупције, одјекују код публике, у великој мери због своје огромне моћи као холивудске звезде.

Као глумац, међу његовим најзапаженијим улогама издвајају се филмови Буч Касиди и Санденс Кид (1969) и Сви председникови људи (1976), о новинарској потери за председником Ричардом М. Никсоном у ери Вотергејта. У филму Три дана Кондора (1975) био је интровертни ЦИА-инструменат за дешифровање ухваћен у убилачкој игри мачке и миша.

Жаока (1973), о преварантима из доба Велике депресије, донела му је прву и једину номинацију за Оскара као глумцу.

Редфорд је био један од омиљених холивудских глумаца деценијама, било у комедијама, драмама или трилерима; студији су га често продавали као секс симбол, а он није желео етикету "лепог лица".

Славу коју је стекао опусом романтичног мушкарца много је дуговао истакнутим глумицама које су играле са њим – Џејн Фонди у филму Босоноги у парку (1967), Барбри Стрејсенд у филму Девојка коју сам волео (1973), Мерил Стрип у филму Моја Африка (1985).

У редитељске воде упустио се као четрдесетогодишњак и већ првим филмом, Обични људи (1980), освојио је Оскара. Филм је освојио још три Оскара, укључујући и онај за најбољи филм.

Његов следећи филм као редитеља, Рат у пољу пасуља Милагро (1988), комична драма о фармеру из Новог Мексика коме су равнодушни грађевинари ускратили право на воду, био је неуспех. Али Редфорд је тврдоглаво одбијао да се бави мање езотеричним темама.

Уместо тога, режирао је и продуцирао Река успомена (1992), драму о риболовцима мушичарима из Монтане који размишљају о егзистенцијалним питањима, и Квиз шоу (1994), о озлоглашеном телевизијском скандалу из педесетих. Квиз шоу је био номинован за четири Оскара, укључујући и номинације за најбољи филм и најбољу режију.

Филмски фестивал и институт Санденс у Парк Ситију постао је глобални центар и слободно тржиште за америчке филмове снимљене ван холивудског система. Уз популарност изазвану открићем талената попут Стивена Содерберга, који је представио свој филм Секс, лажи и видео-траке на фестивалу 1989. године, Санденс је постао синоним за врхунске ауторске филмове.

Редитељи Квентин Тарантино, Џејмс Ван, Дарен Аронофски, Никол Холофсенер, Дејвид О. Расел, Рајан Куглер, Роберт Родригез, Клое Жао и Ава Дувернеј су подржани на Санденсу на почетку својих каријера. Санденс је такође израстао у једну од водећих светских смотри документарних филмова, посебно оних фокусираних на прогресивне теме и климатске промене.

Детињство и младост

Роберт Редфорд је рођен у Санта Моники (држава Калифорнија) 18. августа 1936. као јединац Чарлса Роберта Редфорда старијег, рачуновође и Марте В. Харт. Има полубрата Вилијама с очеве стране.

Године 1954. је матурирао у средњој школи Ван Најс у Лос Анђелесу и добио стипендију као бејзбол играч на Универзитету у Колораду, где је играо на позицији бацача. Стипендију је изгубио са осамнаест година када се, непосредно после смрти мајке, напио и непристојно понашао. У том периоду имао је проблема са системом, живећи на граници закона, возио пијан, лумповао до јутра и понекад упадао у туче, бежао са часова и навукао на себе репутацију "проблематичног момка".

Потом је уписао студије сликарства на Институту Прат у Бруклину и паралелно узима часове позоришног дизајна на Америчкој академији драмских уметности у Њујорку. Године 1957. одустаје од студија и следећих годину дана проводи у Европи, углавном у Паризу, бавећи се сликарством, живећи боемски и опет - ван система.

Повратак у Америку означио је и нови почетак, уписао је глуму. И одмах се и ту издвојио одбијајући пројекте за које је могао да претпостави да ће бити једнократно популарни и пролазни, инсистирајући на продубљивању улога које је добијао, улазио са сценаристима у сукобе.

Крајем педесетих и почетком шездесетих, појавио се у неколико телевизијских серија. Дебитовао је на Бродвеју у малој улози у представи Tall Story 1959. године. Први филм му је био War Hunt (1962), заједно с Сиднијем Полаком и Томом Скеритом. Након успеха на Бродвеју, почео је да добија веће филмске улоге.

Од 1958. до 1985. био је у браку са Лолом ван Вагенен с којом има четворо деце: Скота (рођен 1959. који је недуго потом преминуо), Шона (рођен 15. новембра 1960), Дејвида Џејмса (рођен 15. маја 1962) и Ејми (рођена 22. октобра 1970). После развода био је у вези са бразилском глумицом Соњом Брагом, Кејти О'Рир и немачком сликарком Сибил Заргас. Има петоро унучади.