Унутар компаније Роџер Федерер Inc – где посао никада не престаје да цвета

Унутар „Клуба 1886“, луксузне брвнаре на обали америчке реке Савана у Огасти, Роџер Федерер је говорио пажљиво одабраним клијентима „Мерцедес-Бенца“, о „јединственом“ искуству на најпознатијем Мастерс турниру у голфу. Иако је ове године први пут посетио Џорџију, одмах се осећао као код куће. Прошетао је клубом ради обавезног интервјуа о својој каријери, али оно што је публици било најважније, јесте то што се уопште појавио.

Чак и две и по године након пензије, Федерер има исти ефекат где год да се појави. Публика се не одушевљава њиме на концерту „Колдплеја“ у Цириху због његовог талента за удараљке, нити се одушевљава на трци 24 сата Ле Мана због његове спретности са церемонијалном заставом, oни га славе искључиво као врхунског софистицираног тенисера.

Обећава да ће исто бити и на Вимблдону током наредне две недеље: Федерер ће бити тамо, потврђује Ол Ингланд клуб, али треће лето заредом не да тренира или коментарише, већ само да украшава место својим присуством. Када сте лични пријатељ принцезе од Велса, покровитељке клуба, и када можете да одушевите Централни терен само доласком у краљевску ложу у беж оделу и кравати са туфнама, зашто би вам требало да ишта радите?

Управо је та чудна алхемија на коју се ухватио низ луксузних спонзора, трансформишући елегантног тенисера његових година, заправо било којих година, у оличење раскошне привлачности. Баш као што Ана Винтур, одлазећа матица Вога и самопроглашена Федерерова обожаватељка, захтева да седи поред ње на модним пистама, тако му „Мерцедес“ сваких шест месеци испоручује свој најновији супер аутомобил, рачунајући да ће потенцијалним купцима и сам поглед на њега за воланом пружити додатну гаранцију квалитета. Осим што он не продаје само производ, већ читав начин постојања.

Његов огроман портфолио реклама – који обухвата све, од „Ролекс“ сатова до „Линд“ чоколаде, мобилних мрежа „Санрајз“ до „Јура“ апарата за кафу – сведочи о његовој неописивој швајцарској природи.

Чак и Министарство спољних послова Швајцарске описује како су Федерерове амбасадорске врлине утемељене у слици „грациозности и префињене изврсности“. Међутим, оно што га чини неоспоривим магнетом за брендове јесте његова запањујућа дуговечност. До тренутка када његов десетогодишњи уговор са „Униклом“, јапанским гигантом одеће, истекне 2028. године, биће ван игре више од половине трајања уговора.

То је био проблем за „Најки“, његове покровитеље две деценије, који су веровали да ће задржати своју вредност само док се активно такмичи. Насупрот томе, Тадаши Јанаи, оснивач „Уникла“, замишљао је његову беспрекорну еволуцију од осмоструког шампиона Вимблдона до манекена средњих година. И био је спреман да га као таквог награди, са 26 милиона евра годишње.

То је безвременост незамислива ни са једном другом спортском иконом. Године 2019, када је Федерер стигао до последњег од својих 10 финала Вимблдона, забележио је годишњу зараду од 80 милиона евра, од чега је 92 одсто тог износа потицало од његових комерцијалних уговора.

Нико други на светској листи спортских богаташа – ни Лионел Меси, ни Кристијано Роналдо – не би могао да се мери са овим пропорцијама. Леброн Џејмс је био најближи, са 59 одсто.

Као господин екстравагантне разоноде, Федереров статус краља билборда постао је само још непобедивији. Године 2023, инкасирао је 95 милиона евра упркос томе што је претходне године окачио рекет о клин. Образац је парадоксалан: у исто време док Федерер тврди да се осећа све удаљеније од својих подвига на терену, најпрестижније светске издавачке куће једва чекају да обнове своју сарадњу са њим.

Кључно за овај феномен је чињеница да га скандали нису дотакли. Док је Тајгер Вудс, једини спортиста који му је некада могао парирати по корпоративној моћи, торпедован 2009. године открићима серијског неверства, Федерер је опстао као најсигурнија опклада, без икаквих језивих заплета и без костура који вребају у ормару.

Он и његова супруга Мирка, бивша тенисерка словачког порекла коју је кратко менторисала Мартина Навратилова, нераздвојни су откако су се први пут пољубили последњег дана Олимпијских игара у Сиднеју 2000. године. Чак и симетрични састав њихове породице, са два пара близнакиња – девојчице, Мила и Шарлин, рођене су 2009. године, а дечаци Лео и Лени стигли су пет година касније – подсећа на дело прецизног инжењерства.

Толико је важно да се Федерерово лице представи на било чему да је он инкасирао 34 милиона евра само за промоцију „Барила“ пасте. Његово очигледно одсуство било каквих кулинарских акредитива није била препрека да потпише уговор, искрено објављујући 2017. године: „Паста је део моје свакодневице толико година да је ово партнерство било природно.“

Најупечатљивији израз овог савеза дошао је када је, након што је Италија увела најстрожа ограничења због карантина током пандемије коронавируса 2020. године, отпутовао у мали лигурски град да би одиграо партију тениса на крову са две девојке. Иако је то била слатка реклама, ипак се чинило чудним што је за ово добио осмоцифрену суму.

Као што је Енди Родик рекао Федереровом биографу, Кристоферу Клерију: „Оно на на чему највише завидим Федереру није вештина и титуле – већ та лакоћа са којом Роџеру све иде од руке.“

Федерерово глатко прилагођавање ванземаљским окружењима било је у потпуности видљиво прошле године на Дартмут колеџу у Њу Хемпширу, најмањем америчком универзитету Ајви лиге, док је држао говор поводом дипломирања. Његово присуство није било случајност: Изабела Годсик, ћерка његовог дугогодишњег агента Тонија, била је међу дипломцима.

У свом говору, одржаном у свечаној одори, покушао је да разбије популарну представу јавности да све што ради, ради без напора. „Годинама сам кукао, псовао, бацао рекет“, објаснио је, „пре него што сам научио да останем хладнокрван.“

Када је коначно савладао ову вештину, чинећи да изгледа као да се најневероватнији ударци могу направити без капи зноја, његов углед у очима најбогатијих обожавалаца експоненцијално је порастао. Млади ватрени човек коме је Најки 2002. године понудио релативно оскудних 520.000 евра годишњег хонорара, до 2010. године се трансформисао у смиреног аса, човека кога су желеле највеће компаније на планети.

Данас, огромна индустрија Роџера Федерера наставља да цвета, ширећи заводљив мит да и ви можете бити као Роџер, једући исте изврсне слаткише и испијајући исти Moët шампањац. Баш као што је то радио са својим једноручним бекхендом, који је сам по себи уметничко дело, он ствара стил изграђен на неухватљивом идеалу.

Можда је најимпулсивнији потез који је направио био да пре шест година када је одлучио да инвестира у тада мало познату швајцарску компанију обуће под називом „Он“, чији су творци прво експериментисали правећи ципеле од комада баштенског црева.

Федерер их је позвао на вечеру и објаснио да овог пута не тражи спонзорство већ да жели да инвестира. Након што је испреговарао три одсто капитала, искористио је свој међународни углед да стартап из Цириха претвори у гиганта вредног 9,6 милијарди евра, са сопственом лимитираном серијом под називом „Роџер“.

Када је „Он“ листиран на Њујоршкој берзи 2021. године, продато је 31,1 милион акција по цени од 20,48 евра, што је Федереру дало удео вредан 307 милиона евра – скоро три пута више од укупног износа који је стекао за 24 године професионалне каријере.