Преминуо композитор теме за филм „Немогућа мисија“, Лало Шифрин

Аргентински музичар Борис Клаудио „Лало“ Шифрин био је међу првима који је применио широк спектар музичких идеја на филмску и ТВ музику, од џеза и рока до модернијих и сложенијих техника оркестарског писања. Његов врхунац био је шездесетих и седамдесетих, када је продуцирао неколико филмских и ТВ музичких композиција које се сада сматрају класицима.

Био је номинован за шест Оскара и освојио је четири Гремија, од којих су три била за његову најславнију тему за ТВ серију Немогућа мисија из 1966. године, коју је касније ажурирао за блокбастер филмску франшизу са Томом Крузом.

У новембру 2018. године, Шифрин је постао тек трећи композитор у историји Академије филмских уметности и наука који је добио почасног Оскара. Клинт Иствуд, за кога је Шифрин компоновао осам партитура, уручио је награду „као признање за његов јединствени музички стил, композициони интегритет и утицајан допринос уметности филмске музике“.

Академија филмских уметности и наука одала је почаст музичаревим „генијалним“ композицијама које су „изградиле напетост, запалиле адреналин и дале причама пулс“.

„Заувек ћемо памтити композитора који је сваки такт претворио у узбуђење, а сваку тишину у неизвесност“, наводи се у објави на Иксу.

Шифрин је био шест пута номинован за Оскара, укључујући номинацију за музику за филмове Cool Hand Luke (1967), The Fox (1968), Voyage of the Damned (1976), The Amityville Horror (1979) и The Sting II (1983), плус номинацију за најбољу песму за The Competition (1980), али је био посебно познат по својим темама за ТВ серије.

Шифрин је рођен 21. јуна 1932. у Буенос Ајресу, као син концертмајстора Филхармоније Буенос Ајреса. Студирао је клавир и, док је похађао градски универзитет током четрдесетих, папрено је плаћао кријумчарене плоче америчких џез музичара које су биле забрањене у Аргентини.

Студирао је композицију код Хуана Карлоса Паса, а док је био на Париском конзерваторијуму почев од 1952. године, код француског композитора Оливијеа Месијана. Његове дневне класичне студије и ноћни наступи у париским џез клубовима помогли су му да учврсти своју теорију да су зидови између класичне музике и џеза вештачки и да их треба срушити.

Након пресељења у Америку, почео је да пише за Холивуд са ексцентричном мешавином музичких жанрова, укључујући џез, класичну, савремену и поп музику.

Његова најнезаборавнија мелодија за Немогућу мисију написана је у необичном такту 5/4 и, по његовим речима, требало је да унесе „мало хумора, лакоће“ како би формирала тему „која себе није схватала превише озбиљно“.

Резултат је постао глобална хит за једну од најуспешнијих филмских франшиза, а најновија верзија Немогућа мисија: Коначни обрачун прешла је зараду од 540 милиона долара широм света.