Миона Марковић: Улога у представи „Цигани лете у небо“ је остварење сна из детињства

Специјалним извођењем мјузикла „Цигани лете у небо“, 17. априла, Позориште на Теразијама обележиће 20 година од премијере тог комада. Глумица Миона Марковић, која у актуелној постави тумачи Раду, каже да је та улога остварење њеног сна из детињства.

Премијера представе Цигани лете у небо, у Позоришту на Теразијама била је 2004. године. Миона Марковић тада је имала осам година.

Први пут ову представу гледала сам са 12 година. Водила нас је нека наставница у основној школи. Седела сам поред моје најбоље другарице Марије и рекла сам: 'Ја ћу једног дана бити Рада'“, прича Миона додајући да јој се у том периоду живота и јавила жеља да буде глумица. Марковићева истиче да тада није могла ни да претпостави да ће играти у идентичној представи.

Ипак, до улоге у представи Цигани лете у небо није било лако доћи.

Кастинзи су генерално тешка ствар за самопоуздање, трема што ту треба да се покажеш, докажеш, али генерално кастинг за мјузикл је још много тежи и изазовнији. Гледа се све покрет, музикалност, гледа се како реагујеш. Неко зна добро да пева, али у одређеним условима му глас не ради како треба. Наравно, гледа се и глума“, објашњава Миона.

Према њеним речима, мјузикл је много изазовнији, физички тежи, а Оливера Бацић и она добиле су улогу Раде на кастингу пре пандемије коронавируса.

„Нама је кастинг био тежи него сама представа. Као да си опет на пријеном за глуму, такав је осећај“, описује гошћа Београдске хронике и додаје да у свакој представи пева, али да су Цигани лете у небо једини мјузикл који играм.

За ролу се спремала уз велики осећај одговорности, а представу са Миленом Васић у улози Раде гледала је неколико пута.

Прави разлог успешности представе Цигани лете у небо се не зна. Чак је имала врло лоше критике када је изашла.

„Ми играмо ово већ четири године. Нас је јако занимало да ли ће публика долазити. Долази на срећу, хвала Богу. Ова представа је одмах распродата сваки пут, изнова и изнова. На конференцији за штампу у Позоришту на Теразијама била је жена која је гледала представу 33 пута“, каже Миона Марковић.

уторак, 30. април 2024.
19° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво