Денис Мурић: Добио сам доста награда, а највећа награда глумцу је добро урађен посао

На питање о томе - је ли теже било бити „ничије дете" или „златни дечко", гост Београдске хронике одговорио је да му је теже било у улози „златног дечка".

„Теже је било бити златни дечко јер некако тај први пројект, други у ствари који сам радио, баш смо га тако некако радили без неког довољног предзнања, да нешто специјално филозофирамо о томе, него смо само просто радили то што нам је редитељ тражио од нас. Односно, ми смо спроводили те неке радње у неким оквирима који су нам били задати, тако да је било сигурно лакше радити тад него сад", рекао је Мурић.

Млади глумац је говорио и о љубави према глуми: „Мислим да се мени заправо прво десила глума, па онда се ја заправо заљубио у све, у цео тај свет који је дошао после. Некако нисам знао уопште, пре него што сам почео да се бавим глумом, нити шта је глума, нити шта је филм, нити шта је позориште, некако. Стварно сам се играо као клинац, до неког периода где уопште нисам размишљао о тим стварима, а онда кад се десило све то, схватио сам да ја то волим да радим, да ми то добро иде и некако су то људи око мене препознали, што мислим да је био заправо и кључни тренутак да ја пожелим да се бавим тиме".

У филму Индиго Кристал, Мурић је у улози која се разликује од оних које је до тада тумачио.

„Па мислим, тај свет мени лично није толико близак, али мислим да је некако нашој свакодневници јако близак, тако да мислим да смо имали пуно материјала из средине где живимо да црпимо. Посебно ја сам из неке доста мање средине где се све те ствари много више примећују и лакше се виде у друштву, него овде генерално где је много већи град", објаснио је глумац.

„Редитељ Лука Михајловић је стварно томе приступио онако аналитички, дуго се бавио свиме тиме, да би некако дошло до тих неких решења које смо ми касније разумели некако сви заједно. Баш смо имали дуге пробе на којима смо све то радили, објашњавали сами себи једни другима шта није јасно, и некако смо приступили, ја мислим на прави начин тој теми", додао је.

Покретач или кочница

Глумачка професија је једна од најизложенијих очима јавности.

„То можда буде и велики покретач, а можда буде и велика кочница, тако да се ја трудим да то користим као покретач у свом раду. Више не бих размишљао о томе да је то сад неки јавни посао, јер ме то само кочи, више се бавим неким позитивним странама", каже Мурић.

Глумчева породица живи у Звечану, где је Денис и рођен.

„Ситуација на Косову би се најлакше могла описати речју – неизвесност. Стварно и јесте тако. Неизвесност је у сваком смислу те речи. Не у смислу неке даље будућности и перспективе, него више неких свакодневних активности, од тога да ли ћете отићи у школу, шта ће вас пробудити ујутру за школу, да ли аларм или сирена за узбуну. Да ли ћете отићи на тај час, тест хемије који сте припремали или нећете, да ли ће родитељи морати да трче по ту децу… Свако јутро је нови изазов“, испричао је Мурић.

Мурић је власник већег броја награда и признања. Говорио је о томе – које му је признање највише пријало.

„Па искрено, ова последња у Нишу, Наиса, стварно, нити сам очекивао награду било какву за Златног дечка... Мислим да тек полако схватам шта је све то, да се то некако дешава све. Али мислим да је то добар неки начин да се прихвати то временом. Јер некако, највећа награда је све то што смо ми већ радили. А кад дођу та признања на крају, наравно да значи пуно, али највећа награда је добро урађен посао", каже Мурић.