Ју Несбе у понедељак у Београду

Несбе је одрастао у породици великих заљубљеника у музику – оца који је слушао кантри и брата, великог обожаваоца „Битлса“.

Под њиховим утицајем, Незбе је тражио сопствени музички укус крећући се од глам и прогресивног рока (Дејвид Боуви и Френк Запа) до новог таласа америчког рока („Р.Е.М“, „Грин деј“, „Дрим синдикејт“).

Међутим, прекретница је била на концерту Бруса Спрингстина у Шведској када је дошао на идеју о сопственом бенду.

Са братом Кнутом Несбеом (гитара) и другарима Магнусом Ларсеном (бас гитара) и Еспеном Стенхамером (бубњеви), Ју Несбе (вокал и гитара) је 1992. године основао рок састав „Ди дере“ (Di Derre).

Ови момци из норвешког Молдеа нису имали неке велике амбиције.

Стварали су музику за себе на текстове о свему што је било повезано са њиховим родним Молдеом.

Први синглови су се одмах завртели на ТВ3 што је трасирало даљи пут „Ди дереа“ чији чланови нису баш били сигурни да ли би објавили албум.

С друге стране, стварајући музику схватили су да ипак желе да то поделе са публиком, а онда су почела да се јављају и извесна очекивања од стране публике.

Тако су ипак објавили деби албум Den Derre med Di Derre 1993. године.

Прави комерцијални успех је уследио годину дана касније са албумом Kvinner og klaer (Жене и гардероба) који је касније преименован у Jenter og sann (Девојке и ствари) након што им је истоимени часопис претио тужбом.

Албум је био распродат у 200.000 примерака што га сврстава у једaн од најуспешнијих у норвешкој музичкој индустрији.

Уследила су још два студијска албума и компилација Best of.

Највећу славу им донео албум Gum из 1996, док је Turn Me On из 1998. добио најбоље оцене критике.

Од 1998. група се ретко појављује и одржи тек понеки концерт као што су наступи на Џез фестивалу у Молду.

Године 1999. га нису пустили да уђе у Србију

Легенда каже да је неко Несбеу једном рекао да би могао да напише књигу о путовањима с бендом и он је то схватио као изазов.

Отишао је у Аустралију на шест месеци и вратио се са првом књигом о детективу Харију Хулеу.

Несбе је својевремено био и врхунски фудбалер „Молдеа“ и успешан брокер, а његови романи продати су у скоро 40 милиона примерака широм света.

Српска издавачка кућа „Лагуна“ објавила је 16 романа овог аутора од којих 11 припадају серијалу о Хулеу.

„Моји протагонисти имају моралне дилеме и морају да направе избор, а ја се трудим да не будем судија њиховим изборима. Једно велико питање које се трудим да поставим јесте шта је слободна воља, шта је моралност, да ли је то нешто богомдано или је оквир који нам је друштво наметнуло како бисмо били ефикаснији“, објашњава Несбе.

„Лагуна“ је недавно објавила још једну Незбеову књигу – „Магбет“, као део едиције „Хогарт Шекспир“ у оквиру које велики светски писци поново интерпретирају Шекспирова дела.

Ово ће иначе бити Несбеова прва посета Београду.

Славни писац је желео да дође у Београд 1999. године током НАТО бомбардовања Југославије, али је добио необичан услов од владајуће партије – да поведе свој музички састав и свира на стадиону у Београду.

Пошто би се то протумачило као подршка Слободану Милошевићу, Несбе је одбио, те га нису пустили да пређе границу.