Макрон, тас ваге насупрот Трампу

Брз, довитљив, паметан и типично самоуверен, одговор Емануела Макрона америчком председнику Доналду Трампу, на његову одлуку да повуче САД из Париског климатског споразума, потврдио је скоро непогрешиви деби француског председника на међународној сцени, пише Гардијан.

„Учинимо нашу планету поново великом“, поручио је Макрон, четрдесетогодишњи дипломатски новајлија, читавом свету, а посебно америчком председнику, користећи Трампов изборни слоган у обраћању из Јелисејске палате.

Фраза коју је Макрон на Твитеру поделио 20 минута касније врло брзо се раширила на друштвеним мрежама, а уз њу је уследио позив америчким научницима, истраживачима, стручњацима и предузетницима да, уколико су разочарани у одлуку свог председника да повуче САД из Париског климатског споразума, дођу у Француску и „заједно раде на проналажењу решења за климатске промене“.

„Вешто изведено. Његово обраћање је показало самоувереност, чак и помало одмереног безобразлука. С обзиром на међународне односе, почетна фаза Макроновог председниковања несумњиво је веома успешна“, истакао је Томас Гомар, директор француског Института за међународне односе.

Макроново троминутно обраћање зарадило му је бројне похвале на друштвеним мрежама, где је велики број коментара помало шаљиво, а помало озбиљно предложило да му се промени титула у „лидер слободног света“.

Од његовог мачо руковања са Трампом прошле недеље на састанку НАТО чланица у Бриселу до његове изузетно искрене и директне размене са руским председником Владимир Путином у Версају, први човек Француске показао је храброст, агилност и осећај за тајминг, навео је Либерасион.

Стратешки, како даље наводи дневни лист, у свету Трампа и Путина, са кофликтима на Блиском истоку и Европском унијом ослабљену Брегзитом, Макрон намерава да поврати и појача француски глобални утицај у срцу јаке Европе и да га заснује на снажном и освеженом критичном односу Париза и Берлина.

Добро разумевајући важност симбола и знакова, Макрон прилагођава свој стил понашања, који је често намерно театралан.

„Макрон је врло одлучан да рехабилитује улогу председника, након вулгарности Николе Саркозија и преусиљене уобичајености Франсоа Оланда“, сматра Гомар.

„Оно што видимо је спој овог младог председника, који је отелотворење модерног времена, и симбола који делују на Французе и имају утемељење у француској историји“, објаснио је Гомар.

Француски и међународни медији помно су испратили руковање Трампа и Макрона, приликом ког је француски лидер тако снажно стиснуо руку америчком колеги да је су Трампови прсти побледели и био је приморан да пусти Макронову руку.

Макрон је касније признао да његов потез није био невин и да је, на неки начин, био тренутак истине. Тада је Трампа, Путина и турског председника Реџепа Тајипа Ердогана описао као људе који виде односе као баланс моћи и према којима је важно нимало устукнути.