Стефановски: Заробљени смо цивилизацијским трендом

„Када кажете војни оркестар, обично се мисли на корачнице и маршеве, али ово је нешто сасвим друго, ово је Биг бенд који свира соул, фанк, џез стандарде, а добро су научили и македонске традиционале. Био сам импресиониран њиховим схватањем неправилних ритмова, као од шале их свирају. Обично је то задатак за музичаре, а за њих је било веома природно и лако да то свирају са мном“, рекао је Стефановски у интервјуу Танјугу.

Изузетно срећан сарадњом са Биг бендом словеначке војске, једва чека да ту своју нову музичку авантуру представи у Београду и Скопљу.

„Када сте у таквом контексту, морате да поштујете цео бенд, њихов тајминг, њихове личности које су прилично различите, свако је прича за себе, не можете глумити звезду. Био сам у различитим контекстима и научио сам када сам негде гост, да се понашам као гост, када сам негде домаћин, да се понашам као домаћин“, објашњава Стефановски.

Истиче да треба бити опрезан са колегама, а истовремено опуштен и не устезати се, јер „музика и сцена траже лудило, страст, приступ до даске“. Музичари, према његовим речима, имају два начина – један да буду херметични, затворени у свом студију и да праве сопствену музику и други да поделе енергију са неким и да у свакој тој подели улога и енергија нешто науче.

„Учи се и када некоме нешто показујете. Ако је дете отац човечанства, онда је студент ментор професору. Имао сам прилику да држим мастер-часове по свету и веома опрезно преносим своје знање, трудим се да не будем апсолутистички ментор који зна све, него покушавам и ја од младих људи да научим“, рекао је признати гитариста.

Подсећа да је полако и дуго освајао знања, те да нема потребу да их крије већ жели да то подели са младим људима, да им покаже све тајне које зна, „скрати пут до њиховог сазревања, до њихових сазнања“.

„Од свакога са ким поделите сцену, студио или чак комби, ако се возите са неким од Скопља до Београда, дознаћете неку истину и сазнаћете неку мудрост, ако умете да комуницирате и да читате“, рекао је Стефановски и признао да много учи и од своје деце, која брзо савладавају дигитални живот.

Младе музичаре саветује да буду упорни, да не одустају, да буду креативни и да не покушавају да буду неко други већ напротив да компонују, свирају и вежбају напорно и да се никада никоме не жале да нису довољно познати, признати или плаћени.

Стефановски поручује младима и да уче што више, приметивши да захваљујући Јутјубу и интернету данас може све да се научи.

„С једне стране интернет је осакатио продају плоча, а с друге демократизовао медије, све је ту, доступно. Када се појавио Јутјуб, погледао сам концерте о којима сам маштао, а који су били недоступни седамдесетих и осамдесетих година, црно-беле снимке мојих омиљених бендова и гитариста“, рекао је славни гитариста.

Примећује да је интернет ипак упропастио велику магију – куповину плоча, читање омота, студирање својих омиљених аутора, учење текстова.

„Сада се музика другачије конзумира, али другачије се и живи“, додао је он.

Стефановски наглашава да треба стално учити нове ствари, да је то рецепт за борбу од Алцхајмерове болести, али и начин да се остане млад и свеж у духу и изразу.

Примећује да смо сви данас мало заробљени цивилизацијским трендом.

„На страну политика која нас гази, разноразне политике нас нападају са свих страна, али хајде да говоримо о начину живота – аутомобили, авиони, стрес, банковни рачуни, кредитне картице, горива, летње и зимске гуме, амбуланте, болнице. Када узмемо актуелну технологију живота, мало је превише за наше крхке кости и наше крхко тело, превише је стреса над човеком са свих страна. Функционишемо као друштвена бића, али мало као духовна бића, па чак и као физичка бића. Мало се крећемо, превише кафа пијемо, превише смо у фотељи, испред комјутера и телефона, превише проверавамо вести, ко нас је звао, ко није, бројимо лајкове. То је мало застрашујуће“, нагласио је музичар.

Признаје да је урбани човек и да воли асфалт, али „асфалт са свим што носи подразумева велики притисак над нашим осетљивим душама“.

Колекција од 35 гитара, али увек треба „још једна“

Има 35 гитара, али увек му је, као и сваком гитаристи, потребна још једна.

„Последње што сам добио је нови модел електричне гитаре 'Јамаха – ревстар'. Добио сам и 'Јамаха сајлент' модел која нема тело, само врат и звучи феноменално. Иначе, имам гитаре које сам добио од врхунских мајстора, један од њих је Лео Скала, који живи у Калифорнији, који ми је направио гитару која личи на 'лес пол' и која изгледа као да је 50 година стара и тако звучи. Та ми је веома драга“, рекао је Стефановски.

Воли, како каже, врхунске мајсторске гитаре, али и да нађе неки мексички „стратокастер“, јефтин, а да је добро направљен и да добро звучи.

„Драма свих гитариста је што нам увек треба још једна гитара. Све што имамо је супер, али нам треба увек још једна. Не могу се свима посветити подједнако. Две-три године користим једну, па се презаситим, онда почнем путовати са другом и никад краја тој потрази. Никад не могу да се задовољим тим својим тоном, увек ми треба још нешто“, појаснио је Стефановски.

После сарадње са великим бројем истакнутих музичара, волео би да подели умеће са саксофонистом из Норвешке Јаном Гарбареком, а каже да би било сјајно да наступи и са Џоном Маклафлином или Џефом Беком и да му је жао што је чуо да је Ерик Клептон лошег здравља.

И даље му много значи традиционална музика.

„То је мој рукопис, мој потпис, ја сам ту на своме и ту је моја територија и те скале и реченице које сам скинуо у великој мери употребљавам. Доста сам тога одсвирао и научио из традиционалне музике, и једноставне прелепе лирске мелодије и неке веома комликоване заврзламе, ора, кола, која су практично неодсвирљива“, истакао је Стефановски.