Преминуо Пако де Лусија

Један од највећих гитариста свих времена, Пако де Лусија, преминуо је од последица срчаног удара у 67. години, у близини свог дома у Канкуну, у Мексику. Догодило се то на плажи, док се играо са својом децом.

Као човекa који је прославио фламенко гитару у свету, Де Лусију је одликовала невероватна лакоћа свирања.

„Његова смрт је ненадокнадив губитак за свет културе и за Андалузију“, рекао је градоначелник Алхесираса, Хозе Игнасио Ландалуче. У том граду, родном месту Де Лусије, проглашена је дводневна жалост.

Пако де Лусија, чије је право име Франсиско Санчез Гомез је рођен 21. децембра 1947. године у Алхесирасу, у Шпанији. Гитару је почео да свира са шест година. У почетку свира фламенко заједно са другим извођачима, пре него што је 1967. године издао први соло албум. 

Колики је таленат био најбоље показује његово детињство.

„Чак и пре него што сам почео да свирам гитару знао сам све ритмове. Понекад би говорио свом оцу: 'Тај фалсет није у тону'. И мој отац би ми одговорио да нисам у праву. Али ја би наставио да инсистирам. На крају бих га убедио да проверимо и испало би да сам у праву“, рекао је приликом једног интервјуа Пако де Лусија.

Према његовим речима, због тога су Цигани најбољи у таквој музици.

„Они слушају музику од почетка свог живота и то је веома важно. Када сам почео да свирам гитару, већ сам знао шта да радим, где да идем и како да свирам. То ми је било најважније“, истакао је Де Лусија.

Широм света је постао познат 1973. године после објављивања композиције Entre dos Aguas, која се 20 недеља налазила на врху шпанске топ-листе.

Право међународно признање стиче 1981. године са албумом Friday Night in San Francisco, који је снимио заједно са Џоном Меклaфлином и Алом ди Меолом. Познат је и по томе што је снимио верзију чувене композиције Концерт за Аранхуез, дело композитора Хоакина Родрига.

Де Лусија је први шпански гитариста који је добио почасни докторат чувеног „Беркли“ колеџа за музику из Бостона. Био је синоним за фламенко гитару и истовремено један од најоригиналнијих уметника овог жанра.

У каријери која је трајала деценијама, пронео је славу фламенко музике широм света. Иако је током читаве каријере остао веран својим музичким коренима, увек се трудио да буде оригиналан и другачији. 

Ричард Чапман и Ерик Клептон описали су шпанског виртуоза као „џина у свету фламенко гитаре“, наглашавајући његову запањујућу технику и иновативност.

Радозналост га је одвела до признате сарадње са неким од најчувенијих музичара данашњице као што су пијаниста Чик Корија, гитаристи Џон Меклафлин, Лери Коријел и Ал ди Меола, као и Брајан Адамс, с којим је сарађивао на музици за филм Дон Хуан де Марко.

Радо је долазио у Београд где је одржао неколико фантастичних концерата.